Izvor: B92, 10.Sep.2013, 17:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HR: Prihodi niži od planiranih

Zagreb -- U hrvatski budžet se u prvih osam meseci ove godine slilo 3,5 odsto novca manje od plana.

Ukoliko se slična dinamika nastavi i u poslednjem kvartalu, Hrvatska će imati 3,5 milijarde kuna manje poreza nego što je planirala, piše Večernji list.

Istovremeno, rashodi su veći od planiranih pa se pojavljuje poveća "rupa" koju hitno treba zatrpati.

Vlada je u ovu godinu ušla s planom da deficit opšte države bude 3,4 odsto BDP, odnosno 11,5 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kuna, dok Hrvatska narodna banka procenjuje da će biti 4,8 posto, ili 16 milijardi kuna.

Pad prihoda od PDV-a u julu i avgustu veći i od 10 odsto mogao bi pregaziti i tu prognozu.

Kako se prihodi izgubljeni tokom cele godine ne mogu nadoknaditi hitnim rezanjem rashoda na njenom kraju, u vladi užurbano pripremaju nekoliko opcija za drugi rebalans - kresanje budžeta u investicionom delu, pronalaženje jednokratnih uplata i priprema za novo zaduživanje na domaćem tržištu.

Statisticki, planira se smanjenje deficita tako što će prihodi dveju bogatih agencija - Agencije koja brine o zalihama nafte i gasa i Agencije za sanaciju banaka, postati sastavni deo šireg budžeta, ali to neće rešiti problem.

"Smanjenje PDV-a bila je gruba greška jer se sad odnosi radikalno pogoršavaju i na prihodnoj strani", komentariše za Večernji list ekonomista Željko Lovrinčević.

Ekonomista Saša Drezgić kaže da evropska fiskalna politika odgovara članicama koje imaju izražene konkurentske prednosti, kao Nemačka, dok će periferne zemlje poput Hrvatske teško izaći iz ekonomske krize.

"EU regulativa prisiliće nas na dodatna rezanja rashoda i povećanja poreza preko noći, što svakako nije dobro. Rešenja bi trebala biti sistemska i orijentisana na ekonomske ciljeve, a ne na finansijsko-fiskalne. Nažalost, kako je rečeno, EU ekonomska politika u prvi plan stavlja cilj stabilnosti, a tek u drugi ekonomski rast", kaže Drezgić.

Nastavak na B92...