Izvor: B92, 07.Okt.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HR: Bez zaduživanja u inostranstvu
Zagreb -- Hrvatska država je zaduženje na inostranom tržištu obavila u aprilu i ove godine više nema inozaduživanja, izjavio je hrvatski ministar finansija Slavko Linić.
Prema njegovim rečima, Hrvatska će se do kraja godine finansirati na domaćem tržištu.
Povodom predstojećeg odlaska hrvatske delegacije u Vašington, Linić je rekao da će hrvatski predstavnici u SAD boraviti zbog redovne skupštine Svetske banke i MMF-a i da odlazak nije vezan za izdavanje novih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << državnih obveznica, preneo je regionalni portal SEEbiz.
Linić je naglasio da će o zaduživanju u sledećoj godini, pak, biti reči za 15 do 20 dana prilikom predstavljanja budžeta za 2014, u kojoj će zasigurno biti vrlo visokih izdataka za finansiranje ovogodišnjeg deficita i refinansiranje starih dugova.
Deficit budžeta, prema najnovijim podacima, na kraju septembra iznosio je nešto manje od 13,3 milijarde kuna i do kraja ove godine ne bi trebalo biti znatno viši nego sada. Ovaj iznos uključuje i 3,3 milijarde kuna za sanaciju zdravstva, bez čega bi deficit bio na nivou od 9,9 milijardi kuna, odnosno, u predviđenim okvirima, rekao je Linić.
On je ponovio da će trošak sanacije zdravstva, kao i nešto viši rashodi za plate u obrazovanju i policiji, i troškovi usklađivanja penzija do kraja godine biti pokriveni skorim rebalansom ovogodišnjeg budžeta, preraspodelom sredstava po drugim stavkama budžeta.
Prihodi državnog budžeta u prva tri kvartala iznosili su 79,6 milijardi kuna (-2,0 odsto na godišnjem nivou), dok su rashodi istovremeno iznosili 92,9 milijardi kuna (+3,5 odsto).
Umanjenje prihoda prvenstveno je posledica podbačaja poreskih prihoda za oko 1,2 milijarde kuna, usled nižih prihoda od poreza na dobit, kojeg su oslobođeni privrednici koji su svoju dobit reinvestirali.
Samo po toj osnovi, ove godine su budžetski prihodi manji za 1,5 milijardi kuna, a ako se tome doda i niža stopa za zdravstveni doprinos, međustopa PDV-a od 10 odsto, reprogram dugovanja, predstečajne nagodbe i dr, privredi je država "oslobodila" sedam do osam milijardi kuna.
Država je istovremeno restrukturirala neke problematične sektore, poput železnice i brodogradnje, smanjila nelikvidnost za oko 10 milijardi kuna i uvela plaćanje u zakonskom roku, i stoga se postavlja pitanje na šta je privreda, odnosno, privatni sektor, taj novac utrošio i zašto je izostao očekivani privredni rast, kazao je Linić.
