Izvor: B92, 08.Jun.2011, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HASAP obavezan, ali mnogima preskup
Beograd -- Od subote obavezno uvođenje bezbednosnog standarda u sve restorane, pekare, trgovinske radnje, a za poštovanje normativa treba do 15.000 evra po objektu.
Svi proizvođači i prometnici hrane u Srbiji imaju zakonsku odluku da do subote, 11. juna, uvedu standard kvaliteta HASAP.
Praktično, svi koji su u lancu proizvodnje i distribucije hrane moraju da poštuju utvrđeni sistem kontrole i da, u svakom momentu, dokažu da se zakona i pridržavaju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
PKS: Bez odlaganja?
„Nemamo informacija da će primena Zakona o bezbednosti hrane biti odložena. Podsećam da je primena tog zakona počela još 1. januara 2009. godine. Što se tiče finansiranja, bilo je pomoći i od Ministarstva poljoprivrede, i od grada Beograda, koji je želeo da primeni zakon. Sada kada je rok kratak, svima teško pada da izdvoje sredstva. Vremena je malo, a to nije posao koji se radi za par dana. Svi koji proizvode hranu moraju da budu upisani i u registar pri Ministarstvu", kaže Nenad Budimović, samostalni savetnik PKS.
Do sada je ovaj sistem kontrole „registrovan" uglavnom kod velikih proizvođača, dok je u samostalnim trgovinskim radnjama, pekarama, picerijama, restoranima - prava retkost. Razlog je, kažu, nedostatak para za ovaj skup projekat.
To, čini se, shvata i država, jer je teško ostvarivo da u narednih nekoliko dana standard kvaliteta uvede čak 80 odsto postojećih malih objekata koji ovo ne primenjuju. Zato će se, uglavnom, više baviti podučavanjem proizvođača i prometnika hrane, nego njihovim sancionisanjem.
„Poljoprivredna inspekcija je spremna da 11. juna započne kontrole u objektima pod svojim nadzorom. S obzirom na to da je reč o više hiljada objekata koji podležu kontroli, čitav proces trajaće duži vremenski period", kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Da bi uredili picerije, palačinkarnice, ćevabdžinice, pekare, dakle objekte koji se bave proizvodnjom hrane na malo, prema pravilima koje propisuje HASAP, vlasnici samostalnih ugostiteljskih i zanatskih radnji u proseku moraju, prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, izdvojiti od 4.000 do 15.000 evra.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca smatra da većina preduzetnika nema ova sredstva, i da će, ako se ne prolongira taj rok, biti prinuđeni da zatvore svoje lokale. Samo dobijanje početnog elaborata košta od 1.500 do 2.000 evra, a većina pekara moraće, između ostalog, da izgradi ili iznajmi dodatne prostorije, a sa povećanjem kvadrature objekta troškovi rastu.
„Od nadležnih inspekcija Ministarstva zdravlja i Vlade Srbije zatražili smo da se taj rok pomeri za godinu, dve, da ta kontrola bude više edukativna, bez kažnjavanja u tom periodu. Potrebna im je finansijska podrška, jer ne mogu da jednostavno primene evropske propise. Zbog krize mnoge ćevabdžinice i picerije nisu ni kreditno sposobne, pa da ne bi došlo do masovnog zatvaranja radnji, važno je da se taj rok pomeri", dodaje Rajić.
