Izvor: Politika, 09.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gvozdena metla za metalce
Blokirani računi svih 50 fabrika srpskog metalskog kompleksa u restrukturisanju
Kao da je vreme davno stalo u rakovičkom IMR-u. Radnici su na svoja pleća i teget kombinezone navukli gunjeve iz sedamdesetih godina prošlog veka. Rade na mašinama iz osamdesetih i sklapaju traktore iz 2011. koji nemaju elektronsku klimu, er-begove i CD sa osam zvučnika iz kojih trešte narodnjaci, kako bi šoferi podigli atmosferu, dok obaraju nove rekorde u oranju.
Volan, menjač i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << motor, dovoljno snažan da izvuče tenk T-34 iz kaljuge. I dizajn iz doba socijalističko-samoupravne izgradnje zemlje – to su odlike junaka retropoljoprivredne mehanizacije, rakovičkih traktora koji su špartali po njivama SFRJ i prodavani pustinjskim nesvrstanim prijateljima po severnoj Africi ili Aziji, ili poljoprivrednim sovhozima i kolhozima u istočnoevropskim sovjetskim kolonijama.
Danas je u IMR-u samo hladnoća stvarna, neizdrživa. Zaista im zebe oko srca, jer nekadašnja dika moćnog jugoslovenskog metalskog kompleksa, možda,broji poslednje dane. Utvare ogromnih dugova opsedaju nekadašnjeg giganta, preteći da ga zauvek razmontiraju i pošalju na otpad tranzicije. Više od šest meseci, račun rakovičkog IMR-a je u blokadi, zbog starih računa. Direktor fabrike Zoran Radosavljević podseća da je od 1999. do 2003. godine IMR je bio u stečaju.
– U tom periodu je presuđeno da za 3.300 radnika IMR-a, po izlasku iz stečaja, treba isplatiti po šest zaostalih plata. Ukupna cifra koju bi u ovom trenutku IMR trebao da isplati iznosi 250 miliona dinara – kaže Radosavljević. Masovna blokada računa srpskih fabrika metalskog kompleksa s većinskim državnim kapitalom nastala je posle sentence pravnog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa protiv dužnika ne prekidaju, a prekinuti postupci nastave i okončaju.
Sličnu sudbinu preživljava još 49 fabrika srpskog metalskog kompleksa. Sve ove fabrike, čiji je većinski vlasnik država, nalaze se u fazi restrukturisanja i svima su blokirani računi.
– Ovim fabrikama stižu naplate potraživanja radnika po osnovu izvršnih sudskih presuda. U najtežoj situaciji su IMR, IMT, „Prva petoletka“, Rezni alati „Čačak“, Fabrika vagona „Kraljevo“. Ove fabrike rade, proizvode, izvoze, imaju tržište – otkriva predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović, upozoravajući da je blokada 50 fabrika srpskog metalskog kompleksa zapravo pretnja za ukupno 23.000 radnika.
– Zajedno s kooperantima, ugrožena su radna mesta za više od 50.000 proizvodnih radnika – tvrdi Vujović.
Apsurdno je da država uništava sopstveni metalski kompleks. Sa ovom konstatacijom se slažu i Vujović i Radosavljević. Ovaj drugi napominje da je blokada računa IMR-a usledila upravo kada je prvi kontingent traktora krenuo ka Etiopiji, kao početak ostvarenja rakovičkog traktorskog hepienda.
Naime, stari, nesvrstani prijatelj Etiopija sklopila je posao s traktoristima vredan više od 170 miliona evra, uz uslov da se u narednih pet godina u tu afričku zemlju izveze 15.000 traktora.
– Kao preduzeće u restrukturisanju, zaista smo sve učinili da bismo se bolje udali – pronašli što boljeg kupca. Našli smo nova tržišta, nismo zapostavili ni izvoz u Egipat, Alžir i zemlje bivše Jugoslavije – ukazuje Radosavljević.
Uzalud, sve je zaustavljeno.
– Mi od naših dugova ne bežimo, ali želimo relaksaciju, razuman rok za otplatu – poručuje glavnokomandujući rakovičkih traktorista, dok sindikalista Vujović kaže da, posle nedavnog protesta metalaca pred Ministarstvom pravde, sada pregovaraju s Vladinim koordinatorom za medije Slobodanom Homenom.
On je sindikalistima, prenosi Vujović, predložio dva rešenja: da Vrhovni kasacioni sud izda akt kojim će pojasniti svoju sentencu pravnog mišljenja i predložiti sudovima da odlože prinudnu naplatu na godinu dana. Drugi je način da Ministarstvo pravde da svoje mišljenje o primeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o parničnom postupku.
Hoće li država gvozdenom metlom pomesti sopstveni metalski kompleks i pedesetak hiljada gladnih radnika? Sreća je da su izbori na vidiku, pa će se verovatno naći recept za spas fabrika koje su doživele neverovatnu sudbinu. S još preovlađujućim, društvenim kapitalom, zaboravljene od svih, tretirane kao ideološka zabluda druge Jugoslavije, one su u tišini pronalazile tržišta. Neželjena, nasleđena deca Titovog doba su se snalazila kako su znala i umela, da bi danas, tretirana kao čudovišta samoupravnog socijalizma, ostala jedini kakav-takav trag srpske industrije. Kao u ta stara, neki bi rekli, i dobra vremena, Vujović kaže: „Sudovi su naši, fabrike su naše, a uništavamo ih”.
I, šta će biti s metalcima? Vujović se zalaže da radnici koji su tužili svoje fabrike ostvare svoja prava, ali ne tako da se pogoni zauvek ugase. Kao u svakoj srpskoj priči, verovatno će i vlada, i sindikati, i fabrike rešiti problem tako što će ga – odložiti. Kupiće vreme, bar za godinu dana.
Aleksandar Apostolovski
------------------------------------------------------------------
Pravno neprihvatljivo
– Sa pravnog stanovišta nije uredu da se zaposleni izdvajaju od ostalih poverilaca – komentariše za naš list Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja,nameru Ministarstva pravde da preporuči Vrhovnom kasacionom sudu Srbije da na godinu dana zaustavi izvršenje prinudnih naplata na osnovu ranijih tužbi radnika za neizmirene obaveze za sva preduzeća koja su u teškom ekonomskom položaju. – Bilo bi logičnije da se zaposlenima, koji nešto potražuju od preduzeća, omogući neki povoljniji položaj u naplati potraživanja. A iznad svega, nije demokratski da izvršna vlast preporučuje sudskoj vlasti šta ona treba da radi. Zato ne treba da nas čudi što se loše ocenjuje poslovni ambijent u Srbiji.
Kada je reč o „preduzećima u restrukturisanju”, koje traje godinama, Kovačević smatra da je razumljivo da radnici nemaju više strpljenja da čekaju da se taj proces okonča.
– Uostalom, zašto bi neko verovao da će se preduzeće, koje se godinama neuspešno restrukturiše, konačno biti prodato – dodaje Kovačević.
Al. M.
objavljeno: 10.12.2011
