Izvor: Politika, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guverner pod nadzorom
Izmene Zakona o NBS očekuju se sredinom septembra
Guverner bi po novom predlogu Zakona o Narodnoj banci Srbije trebalo da bude pod većom nadzorom Saveta NBS. Potpredsednik vlade Božidar Đelić je najavio da će predložene izmene poslanici razmatrati u Skupštini do 15. septembra, uz obećanje da će se za članove Saveta predložiti nestranačke ličnosti. Šta konkretno predviđaju izmene, međutim, juče nismo uspeli da saznamo iz kabineta vicepremijera, a u NBS kažu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do sada "nisu dobili nikakav predlog".
Ekonomski analitičari podržavaju ideju da se poveća kontrola rada guvernera. Svuda u razvijenim zemljama, kako ističu, vođenje monetarne politike je manje-više kolektivno, pa je to ozbiljan nedostatak našeg zakona i treba ga otkloniti.
U centralnoj banci bi, po profesoru Đorđu Đukiću, trebalo da odlučuje samo jedan organ kojem predsedava guverner, a odlučuje se većinski, pod uslovom da je prisutno dve trećine članova. Guvernerov glas može da "pretegne" samo u slučaju izjednačenog broja glasova. Tako bi svaki član, ako bi ih bilo šest, bio nosilac oko 14 odsto monetarne vlasti. Koncentracija vlasti u rukama jednog čoveka – guvernera, upozorava Đukić koji je na osnovu uporednih analiza u zemljama EU predlog izmena zakona uputio Skupštini još u vreme izrade Ustava u martu 2005, opasna je i neprimerena demokratskim načelima. On ističe da se tri organa – guverner, Savet NBS i Monetarni odbor, takvi kakvi su kod nas ne mogu naći ni u jednoj drugoj zemlji.
Američki FED ima bord guvernera, objašnjava dr Boško Živković, a kolektivno odlučivanje je uvela takođe i Evropska centralna banka. Kada je u pitanju podela posla između Saveta NBS i guvernera, dodaje, Savet bi trebalo da definiše strategiju, a guverner da je sprovodi.
Po sadašnjem zakonu, međutim, nisu jasno definisane nadležnosti, jer Savet ima prilično, kako kaže, nedefinisanu funkciju. Izmene zakona po standardima modernih centralnih banaka dovele bi do povećanja nezavisnosti NBS, ističe dr Živković i kaže da bi Savet mogao da se formira tako da na sebe prima "udare groma" koji dolaze iz sfere politike, što bi faktički centralnu banku i guvernera učinilo nezavisnijim od politike i stranaka. Jer centralna banka, nacionalna valuta i cene jesu natpolitičke kategorije i nikako ne smeju biti deo političke utakmice, zaključuje ovaj ekonomski stručnjak.
Svi ekonomisti se ne slažu, međutim, sa idejama o kolektivnoj odgovornosti. Savet može, smatra dr Danijel Cvjetićanin, da donosi odluke, ali odgovornost mora biti na jednom čoveku– guverneru, i ako je odluka pogrešna, on mora biti smenjen.
– Najava kolektivnog tela na čelu centralne banke nosi sa sobom i najavu inflacije. Jer, kolektivna odgovornost znači – neodgovornost. Uvek će svako od članova tog saveta moći da kaže da je glasao protiv neke mere koja se pokazala pogrešnom. Jedan čovek mora da bude odgovoran i da nosi to breme, ali i da snosi punu odgovornost ako pogreši – ističe Cvjetićanin i podseća da smo takav savet imali pre 2000. godine.
--------------------------------------------------------------------------
Savet sa četiri člana
Savet NBS, prema važećem zakonu iz 2003. godine broji pet članova, zajedno sa predsednikom. Međutim, sadašnji savet ima ukupno četiri člana jer je Miladin Kovačević dao ostavku zbog sukoba, budući da je postavljen za zamenika direktora Republičkog zavoda za statistiku. U NBS kažu da ostavku Kovačevića Skupština još nije verifikovala, ali da on dolazi na sastanke. U februaru ove godine istekao je mandat Nebojši Janićijeviću, a na njegovo mesto nije izabran novi član.
Članovi Saveta NBS se, po pravilu, biraju na pet godina. Predsednik Saveta je Vojin Bjelica, nekadašnji direktor Novosadske banke, a članovi su Kosta Josifidis, profesor Novosadskog univerziteta, i Borko Krstić sa Ekonomskog fakulteta u Nišu.
B. Dumić
[objavljeno: 04.09.2007.]
