Izvor: Politika, Tanjug, 29.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guverner nije kontradiktoran
Povodom teksta objavljenog 28. januara 2009. u Vašem listu pod zajedničkim naslovom „Kada guverner govori istinu”, molimo Vas da objavite sledeće reagovanje:
Isečci iz dve izjave guvernera sa ovakvim naslovom verovatno je trebalo da sugerišu čitaocima da guverner ne govori istinu. Istina je, međutim, prosta i verujemo razumljiva i prosečno ekonomski obrazovanom čitaocuna osnovu guvernerovih citata koji nisu kontradiktorni.
Naime, devizna likvidnost banaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, i pre i posle eskalacije svetske finansijske krize, zadovoljavajuća. Banke pravovremeno izvršavaju sve svoje obaveze, kako u pogledu zahteva stanovništva za povlačenje štednje, tako i u pogledu izvršenja svojih obaveza prema eksternim kreditorima. Naravno, u odgovoru na neuobičajeno visoke zahteve stanovništva, zbog čega je samo u oktobru povučeno 860 miliona evra devizne štednje, bankama je pomogla i Narodna banka. Promenom propisa o deviznoj obaveznoj rezervi bankama su u decembru oslobođena faktički njihova sredstva u ukupnom iznosu od oko 600 miliona evra. U međuvremenu banke su se kratkoročno zadužile u inostranstvu, kako bi izvršile obaveze prema štedišama, a da ne moraju zbog toga da smanje obim datih kredita. U vreme dospeća tih kratkoročnih obaveza, sa rokovima od jedan do tri meseca, banke su se redovno razdužile, što se u našem žargonu odmah karakteriše kao „iznošenje” deviza. Poenta je da je bankarski sistem zadržao kredibilitet. Drugo je pitanje da li neko u Srbiji, i sa kojim pravom, očekuje od banaka da se dodatno i sve više i više zadužuju, kako bi se finansirala naša potrošnja.
Istina je i da banke deo tih sredstava, koja potiču iz zaduživanja u inostranstvu, stalno ulažu u kupovinu hartija od vrednosti NBS i tako joj, kako guverner kaže, „pomažu” u povlačenju viška novca sa tržišta. Do privremenog smanjenja repostoka u decembru došlo je upravo zbog toga što su banke pomenute „oslobođene” evre morale da nadomeste dinarskim sredstvima. U januaru se repostok stabilizovao na oko 100 milijardi dinara.
Makroekonomski gledano, odnosno sa stanovišta deviznog bilansa zemlje, ove poslovne transakcije banaka predstavljaju priliv (unošenje) i odliv (iznošenje) deviza. Naravno, većina bi se složila da nam više odgovara da ostvarimo što veći priliv. Ali sa istinom nema veze pitanje da li je nešto u skladu sa našim očekivanjima i željama ili ne. Na kraju, svi moramo shvatiti da naše potrebe ne moraju biti zadovoljene, odnosno da ne možemo očekivati da nam u svakom momentu za njihovo zadovoljenje na raspolaganju stoje neograničeni strani izvori finansiranja.
Narodna banka Srbije - Kabinet guvernera
-----------------------------------------------------------
Dva različita odgovora
Objavljivanjem dva odgovora guvernera NBS Radovana Jelašića na jedno isto pitanje – da li strane banke iznose novac iz Srbije, nismo ništa hteli da sugerišemo, nego samo da pokažemo da je guverner dao dva različita odgovora. „Politici” je na direktno pitanje odgovorio da strane banke to ne čine, hvaleći ih pri tome da mu pomažu u vođenju antiinflacione politike, a „Fajnenšel tajmsu” je rekao da su za samo dve nedelje iz Srbije povukle 600 miliona evra.
Od guvernera Jelašića, bez obzira na to da li je naše pitanje bilo manje ili više eksplicitno, očekivalo se da u intervjuu „Politici” ne prećuti činjenicu da iznošenja para ima. Svejedno kako i u kojoj formi.
Ništa više.
E. R.
[objavljeno: 30/01/2009]
.jpg)
