Izvor: Politika, 10.Nov.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guverner: Oluja stiže, zatvarajte prozore
Nema govora da kriza može da nas zaobiđe, naša zemlja je već zahvaćena recesijom. – Ekonomska aktivnost ozbiljno pogođena
Bura koju vidimo na svetskom tržištu stiže u Srbiju i treba dobro da zatvorimo vrata i prozore. Ovim rečima je juče guverner Dejan Šoškić učestvujući na okruglom stolu o dužničkoj krizi na Ekonomskom fakultetu ilustrovao talas recesije koji je zahvatio i našu zemlju. „Nema govora da to može da nas zaobiđe. Naša zemlja je već zahvaćena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugim talasom krize. To se vidi i po tome što je ekonomska aktivnost ozbiljno pogođena, a ugrožene su i prognoze privrednog rasta”, upozorio je guverner.
– Srbija mora da bude dovoljno obazriva i da obezbedi sve mehanizme potrebne da se štetni efekti umanje. Država je već uradila mnogo više nego što su mnogi spremni da priznaju – kazao je guverner.
Kada je o bankarskom sistemu reč, Šoškić nije toliko pesimističan, jer je kako kaže, u tom segmentu naša ranjivost manja, nego kod mnogih drugih razvijenijih zemalja.
– Strane banke koje posluju u Srbiji su nezavisna pravna lica i nisu direktno izložene rizicima i s te tačke gledišta situacija ne izgleda loše. Pitanje je da li će, međutim, matične banke naterati ovdašnje filijale da se ponašaju drugačije nego što podrazumeva dobra bankarska praksa. Zasad takve opasnosti nema – kazao je prvi čovek NBS.
Srbija se, dodaje, politikom obaveznih rezervi zaštitila od većeg učešća kratkoročnih izvora finansiranja banaka. Sa druge strane od „vrućeg novca”, koji stiže po osnovu emisije kratkoročnih dužničkih papira, NBS se branila tako što je dozvoljavala veće dnevne oscilacije kursa. Time je praktično, kratkoročnu zaradu na takozvanim repo operacijama učinila neizvesnijom i destimulisala ulazak vrućih para u sistem.
Profesor Đorđe Đukić, međutim, boji se da će posledice prelivanja krize na srpski bankarski sistem biti mnogo ozbiljnije. On se pribojava da će banke tokom sledeće godine obustaviti kreditnu aktivnost, smanjiti viškove likvidnosti i čekati ishod krize.
– Tokom recesije banke se stegnu, a cenu takvog ponašanja neće one platiti, već privreda i građani. Zato NBS, koja ima načina da kontroliše tokove novca, ne sme dozvoliti sa se štednja stanovništva odliva iz zemlje kako bi bankari rešavali probleme njihovih matica – upozorio je Đukić.
Profesor Boško Živković strahuje da našu zemlju sada vrlo snažno može da pogodi pad kreditne aktivnosti, jer je obim problematičnih zajmova vrlo visok. To može da uveća kreditni rizik i zavrti spiralu koja će preko skromnijeg kreditiranja, dodatno umanjiti likvidnost domaćih preduzeća, što će na kraju uticati i na malaksavanje privrednog rasta.
– Bez namere da dramatizujem, čini mi se i da je priliv kroz bankarski kreditni kanal opasno ugrožen – kazao je Živković i predložio da se ponovo, preko Bečke inicijative, osigura da banke ne povlače sredstva iz zemlje.
Prema oceni profesora Nikole Fabrisa, negativne posledice svetske krize mogu se, osim na bankarskom sistemu, osetiti i preko smanjenja priliva od stranih direktnih investicija, usporavanja izvoza, ali i rasta troškova zaduživanja države.
A. T.
objavljeno: 11.11.2011.
.jpg)
