Izvor: Politika, 27.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guča dobija heliport
Izgradnja civilnog aerodroma za helikoptere po svetskim standardima staje oko 150.000 evra
Zahvaljujući entuzijazmu nekolicine vazduhoplovnih stručnjaka, podršci opštine Lučani i jednom privatnom investitoru – Guča će možda već na predstojećem Saboru trubača moći da primi i goste koji će stići helikopterom. To će za početak biti letelište sa osnovnim potrebama za bezbedno sletanje i poletanje, koje će, ukoliko to opravda tražnja tržišta, prerasti u pravi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << heliport.
– Budući heliport u Guči biće prvi objekat takve vrste u Srbiji. Naime, za razliku od vojnih i policijskih helidroma, on će biti namenjen poslovnoj avijaciji. Taj termin podrazumeva prevoz putnika koji mogu da plate to zadovoljstvo, koje nije jeftino – kaže Slobodan Gvozdenović, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
Projekat heliporta u Guči pripremila je grupa vazduhoplovnih stručnjaka koje, prema rečima našeg sagovornika, vezuje ljubav prema avijaciji. Oni su Guči ponudili svoj projekat, dobili podršku opštine Lučani, a za finansije će se pobrinuti jedan lokalni investitor koji je na svom zemljištu obezbedio prostor za heliport.
– Radovi na uređenju pomenutog letelišta mogu biti gotovi za nekoliko dana. To znači da će, ukoliko ne dođe do nekih problema, helikopteri u Guču moći da sleću već tokom predstojećeg Sabora trubača. Inače, to bi bio prvi organizovan helikopterski saobraćaj u našoj zemlji, sa poletanjem i sletanjem sa uređenih letelišta, a ne poljana koje putnicima i letelicama ne pružaju minimum bezbednosti – napominje Gvozdenović.
Ideja o heliportu u Guči potekla je iz sličnog projekta koji su njegovi autori predstavili u Crnoj Gori. U Baru je predviđena izgradnja heliporta u blizini tamošnjeg medicinskog centra, a kako se ispostavilo, taj objekat bi mogla da koristi i crnogorska služba traganja i spasavanja. Po tom modelu, nadležni u Podgorici razmatraju mogućnost izgradnje još nekoliko heliporta, među kojima bi jedan bio na Žabljaku.
– Izgradnja heliporta po međunarodnim standardima staje oko 150.000 evra. Kada je reč o onim za komercijalnu upotrebu, njihovu izgradnju treba da finansira privatni sektor, koji bi sigurno imao interes da takve objekte izgradi po turističkim centrima i sličnim lokacijama, poput Kopaonika, Zlatibora, Đerdapa i jednog dana Stare planine. Kao atraktivnija lokacija nameće se i Beograd, koji bi po uzoru na slične svetske prestonice trebalo da ima heliport za komercijalnu upotrebu – govori Gvozdenović.
On pri tom naglašava da za komercijalni helikopterski saobraćaj u Srbiji nisu pogodni vojni helikopteri, već letelice namenjene upravo toj svrsi, koje putnicima nude udoban prevoz. Tu se, međutim, javlja problem nedostatka takvih letelica. Ipak, uz tražnju na tržištu, takvo stanje bi ubrzo bilo prevaziđeno, o čemu najbolje svedoči primer malih domaćih privatnih avio-kompanija ("Prins er", "Er Pink"), koje su nabavile avione za visokoplatežnu klijentelu.
Tema koja se nadovezuje na priču o komercijalnom helikopterskom saobraćaju u našoj zemlji jeste i neophodnost da Srbija ima flotu helikoptera koji se koriste za posebne potrebe – od praćenja saobraćaja, nadzora granice, do transporta povređenih u saobraćajnim nesrećama. Za to je neophodno desetak helikoptera sa, recimo, četiri baze – heliporta, koje će pokrivati područje Beograda, Vojvodine, južne i zapadne krajeve Srbije. Lokacije i infrastruktura tu nisu problem, jer za to mogu da posluže vojni aerodromi poput Lađevaca i Ponikava.
Naša država, inače, već razmišlja u tom pravcu, tako da će helikopteri za navedene potrebe, najverovatnije leteti u sastavu buduće Agencije za vanredne situacije, ili nekog sličnog tela.
Marko Lakić
[objavljeno: 27.07.2007.]
.jpg)
