Izvor: B92, 07.Dec.2014, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubitaši, a daju sponzorstva
Lokalno javno preduzeće „Ingas” Inđija dalo je prošle godine na sponzorstva i donacije oko osam miliona dinara. To je četiri puta više od ostvarene dobiti.
Ali tu se nije zaustavilo budući da je u ovoj godini planirano dodatno povećanje tih izdataka za nešto više od milion dinara, piše Politika.
Dubravka Filipović, rukovodilac finansijske službe "Ingasa", kaže da se iz kvartalnog izveštaja, koji objavljuju na sajtu preduzeća, može videti kako je potrošen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svaki dinar i koliko je otišlo za sport, kulturu, a koliko za ostale namene.
Odgovor na pitanje kako je moguće da se na sponzorstva troši više nego što preduzeće zarađuje, prema njenom mišljenju treba da da opština. Jer, kako objašnjava „Ingas” ima godišnji program poslovanja, koji usvaja Nadzorni odbor, uz saglasnost opštine Inđija.
Dakle, iz ovoga što Filipovićeva kaže, stiče se utisak da javno preduzeće "Ingas" sprovodi ono što mu osnivač, odnosno opština Inđija kaže da finansira ili sponzoriše.
Koliko su "darežljiva" javna preduzeća možda najbolje ilustruje rudnik "Resavica". Ovo javno preduzeće godinama posluje s gubitkom, ali to ga ne sprečava da šakom i kapom deli pare koje nema.
Ono je 2013. godine višestruko premašilo planirane izdatke. Umesto predviđenih 450.000 dalo je 3,4 miliona dinara za sponzorstvo, za donatorstvo umesto 500.000, otišlo je 2,2 miliona dinara. Za reprezentaciju potrošeno je 23 miliona dinara, što je tri puta više od zbira za donatorstvo, sponzorstva, reklame, humanitarne aktivnosti.
Od direktora ovog javnog preduzeća Vladana Miloševića nismo dobili odgovor šta i koga sponzoriše, kako je moguće da za reprezentaciju potroše toliki novac. Redovnu praksu da javna preduzeća sponzorišu sportske saveze i reprezentativne selekcije potvrđuje i primer Elektroprivrede Srbije. Ovo preduzeće je za tu namenu u 2012. godini dalo 130, u narednoj 30 miliona više, dok je ove godine srezalo troškove budući da planira da izdvoji 123,5 miliona dinara.
"Kod EPS je, međutim, primetan rast troškova za reklame. Za njih su planirali da izdvoje 123,5, dok je u 2013. godini potrošeno svega 3,5 (od planiranih 18,9 miliona dinara)", navedeno je u izveštaju Transparentnosti Srbije, koji analizira efekte primene Zakona o javnim preduzećima.
A upravo jedna od antikorupcijskih odredaba Zakona o javnim preduzećima, usvojenog krajem 2012. godine, jeste ograničenje reklamiranja za javna preduzeća koja nemaju konkurenciju na tržištu.
Za razliku od kompanija koje posluju u uslovima konkurencije, javna preduzeća imaju monopol u svojim oblastima, pa njihova sponzorstva ne mogu biti racionalna. Javnim preduzećima sponzorstva i reklame nisu neophodne da bi povećala prodaju i tržišno učešće. Stoga propis nalaže da se reklamiraju jedino uz saglasnost osnivača. Ali za sponzorstva zakon ne nameće nikakva ograničenja.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije (organizacije koja je analizirala efekte primene ovog zakona na primerima 25 javnih republičkih, pokrajinskih i lokalnih preduzeća) upozorava da ta preduzeća uprkos svemu navedenom i dalje troše ogroman novac na sponzorstva, donacije i reklame, što po njegovom mišljenju nije opravdano. Jer ako imaju višak novca, treba da ga daju u budžet, a nadležna ministarstva će ga rasporediti tamo gde je najpotrebniji.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže da su sponzorstva sportskih klubova i marketing uopšte zgodan način da se izvuku pare iz javnih preduzeća. Pomagati manje poznata sportska udruženja i afirmisati nove sportove nije samo po sebi loše.
Ali pošto je to teško kontrolisati, najbolje bi bilo zabraniti svaku vrstu sponzorstva. Mi nemamo mogućnost da za svako preduzeće angažujemo po jednog državnog revizora, kako bismo bili sigurni da se pare troše za ono za šta su i namenjene, smatra Savić.
Korisnici državnih subvencija trebalo bi da budu neprofitni sportovi (atletika, šah, vaterpolo, streljaštvo) i reprezentacija, dok bi se komercijalni sportovi (fudbal, košarka) finansirali sopstvenim prihodima (članarinom, ulaznicama, prodajom TV prava, komercijalnim sponzorstvima).
Utoliko pre što je domaća privreda na izdisaju, a rupa u budžetu sve veća. Nije tajna da profesionalni sportski klubovi dobijaju dosta novca od javnih preduzeća i pri tom plaćaju svoje igrače ili trenere po nekoliko stotina hiljada evra godišnje.
Potpuno je ekonomski neopravdano da javna preduzeća koja posluju sa gubitkom finansiraju bilo šta drugo osim sopstvene delatnosti. Ne treba zaboraviti da je sedam javnih preduzeća, od ukupno 25 čiji je osnivač republika, prošlu godinu završilo je sa gubitkom od oko pola milijarde evra.
