Izvor: Politika, 23.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gubitak NIS-a 190 miliona dolara

Iako prva tri kvartala 2008. nisu nagoveštavala poslovni gubitak, naša naftna kompanija samo zbog pada vrednosti dinara izgubila 100 miliona dolara

Naftna industrija Srbije samo u četvrtom kvartalu 2008. godine zabeležila je gubitak od oko 190 miliona dolara. Po osnovu pada vrednosti dinara u odnosu na dolar kompanija je registrovala minus od oko 100 miliona dolara. A kao glavni razlog za poslovanje s gubitkom navodi se to što se nafta kupovala u dolarima, a 90 odsto prihoda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od prodaje derivata naplaćivalo u dinarima.

Vrednost dolara jelane, kažu u NIS-u, uvećana 17,1 odsto – sa 53,7 na 70 dinara, a evra 11,8 procenata. Cene goriva su shodno važećoj uredbi menjane 2008. godine 19 puta, pri čemu ciklus proizvodnje traje 120 dana.

Šta se, međutim, stvarno dogodilo u poslovanju NIS-a za poslednja dva kvartala 2008. godine?I kako se istopila dobit od 2,3 milijarde dinara, koliko srpska strana u Upravnom odboru NIS-a tvrdi da je zarađeno.

Očekuje se da ovu dilemu najkasnije do 30. juna razreši revizorski izveštaj KPMG-a, kažu u NIS-u.

Ivan Nikolić, saradnik „Makroekonomskih analiza i trendova”, biltena Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže za „Politiku” da je drastičan pad cene sirove nafte na svetskoj berzi sa 150 na 40 dolara za barel mogao dovesti do gubitaka NIS-a samo ukoliko su se na zalihama našle velike količine nafte nabavljane po visokim, a da su onda, zbog naglog pojevtinjenja crnog zlata, derivati na pumpama prodavani po znatno nižim cenama.

Ne mogu se, kaže Nikolić, kriviti ni samo oni koji su kupovali veće količine nafte po ceni od 130 ili 140 dolara, jer su se pribojavali prognoza svetskih analitičara o skoku barela od 200 pa i 250 dolara do kraja 2008. godine. Pitanje je, međutim, da li je i kako tako visoka cena „peglana” kasnijim, mnogo jevtinijim nabavkama.

Srbija ima uredbu o formiranju cena derivata u maloprodaji. Teško je poverovati da je država radila u korist sopstvene štete pa je u trećem i četvrtom kvartalu, kada je pala cena barela, prodavala gorivo na pumpama po mnogo nižoj ceni nego što je plaćala sirovinu.

Tako nešto morao je da uoči i sam tadašnji menadžment, pa i članovi UO. Oni su i pre isteka trećeg, a pogotovo četvrtog kvartala morali svom „gazdi” – državi da signaliziraju da firma srlja u gubitke.

Upitan da li je otpis potraživanja velikim javnim preduzećima– dužnicima NIS-a mogao da dovede do različitih završnih računa, Nikolić kaže da tu treba proveriti metodologiju sastavljanja finansijskih izveštaja, te da je dobro što će revizor reći svoju nezavisnu i nepristrasnu reč.

Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, nije želeo da daje ocene o prošlogodišnjem poslovanju NIS-a pre nego što revizor izađe sa svojim izveštajem. On, međutim, kaže da svetska ekonomska kriza ne može biti jedini razlog za loše poslovne rezultate kompanije.

Predsednik Upravnog odbora Nafta a. d. Nebojša Atanacković ističe da je knjigovodstveni sistem u Srbiji takav da se lako mogu prikazati gubici ili profit u poslovanju kompanije, a da to ne odgovara realnom stanju stvari.

Zakon o računovodstvu je veoma loše urađen i omogućava raznorazne gimnastike sa završnim računom. Onaj ko želi, recimo, da izbegne plaćanje poreza ima mogućnost da prikaže svoje poslovne rezultate kao veoma neuspešne bez ikakvih posledica.

Međutim, u takvim slučajevima, koji uključuju nezavisnog revizora i korišćenje međunarodnih standarda za izveštavanje, moguće je stvoriti realnu sliku situacije u kompaniji.

U NIS-u dodaju da je i pored različitih završnih računa kompanija izmirila sve svoje obaveze prema državi i po osnovu poreskih obaveza za 2008. u budžet uplatila više od 50,9 miliona dinara. Od poreza na zarade u NIS-u, u državnu kasu se slilo još oko 587 miliona dinara.

J. Petrović

[objavljeno: 24/03/2009]

Nastavak na Politika...

Capital.ba: Sony Ericsson: Pada prodaja mobilnih telefona