Izvor: Politika, 09.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubici jedu komunalce
Gotovo 500 lokalnih javnih preduzeća, među kojima je najviše komunalnih, u sve većem minusu. – Strategija transformacije do kraja godine
Na red su došli i komunalci. Uz preuzetu obavezu da u 2009. godini konačno završi privatizaciju ili likvidaciju oko 800 društvenih i preduzeća koja se bave sporednim delatnostima, a izdvojena su iz republičkih javnih kompanija, i nastavi restrukturisanje i privatizaciju državnih kompanija, Srbija je Memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politici potpisanim sa Međunarodnim monetarnim fondom preuzela i novi zadatak: da se konačno pozabavi i lokalnim javnim preduzećima, od kojih su većina komunalna.
Vlada se Memorandumom obavezala da će u saradnji sa lokalnim organima vlasti uraditi sveobuhvatnu reviziju poslovnih ifinansijskih uslova i rezultata svih lokalnih i komunalnih preduzeća, kako bi se smanjili gubici i budžetski transferi. Istovremeno, radiće se na poboljšanju pružanja usluga i pripremama za ulazak privatnog kapitala, zabeleženo je u Memorandumu.
U Ministarstvu ekonomije je, kako nam je potvrdio državni sekretar Nebojša Ćirić „formirana radna grupa, u kojoj su predstavnici nadležnih ministarstva i Stalne konferencije gradova i opština, a koja bi uz tehničku pomoć stranih stručnjaka, do kraja godine trebalo da pripremi i vladi predloži strategiju transformacije javnih komunalnih preduzeća”.
Sastavni deo tog dokumenta, zabeleženo je u Memorandumu, trebalo bi da budu i načini i modaliteti povezivanja sa privatnim investitorima. Da li će to biti većinska ili manjinska privatizacija, zajednička ulaganja, projekti privatno-javnog partnerstva, koncesioni ili ugovori o upravljanju, zavisiće od specifičnosti svakog preduzeća i delatnosti pojedinačno.
Lokalne samouprave i komunalne kompanije smatraju da je za njihovu transformaciju potrebno prethodno prenošenje imovine koja je sada u svojini Republike, na lokalni nivo. Po sadašnjem Zakonu o sredstvima u svojini Republike, opštine, odnosno lokalna javna preduzeća, samo koriste imovinu čiji je vlasnik država.
Na pitanje koliko su opštine, odnosno lokalna komunalna preduzeća, osposobljene da sprovedu ovaj proces, Ćirić ne isključuje mogućnost „da neka republička institucija, recimo Agencija za privatizaciju, koja u tome ima iskustva, asistira u procesu transformacije komunalnih preduzeća”.
Dok se u Republičkom zavodu za razvoj privodi kraju najnovija analiza poslovanja javnih preduzeća, uključujući i komunalna, prema završnim računima za prošlu godinu, na neophodnost restrukturisanja ovih kompanija i upliva privatnog kapitala dovoljno govori i hronično loše zdravstveno stanje komunalnih firmi oslikano obrađenim pokazateljima za prethodni period. A oni su iz godine u godinu pogoršavani.
Lokalna javna preduzeća su, zbirno posmatrano, u 2007. godini u odnosu na prethodnu 2006. udvostručila gubitak uz istovremeno smanjenje dobiti za 35,6 odsto. Sve više lokalnih javnih preduzeća posluje bez sopstvenog kapitala (zbog konstantno nerentabilnog poslovanja kumulirani gubitak im je pojeo kapital). Da li su sve većim gubicima kumovala samo nagomilana dugovanja građana ili su nevolje i posledica kontrolisanih cena, lošeg upravljanja i neracionalnosti unutar komunalnih dvorišta, pokazaće dodatne analize.
Tek poslednje analizirane 2007. godine u Srbiji su poslovala 484 lokalna javna preduzeća u kojima je bilo zaposleno 67.773 ljudi, što je oko šest odsto ukupnog broja zaposlenih u privredi Srbije. Lokalne javne kompanije tu godinu su završile sa ukupnim prihodom od 119.261.000.000 dinara i gubitkom koji je zbirno posmatrano bio četiri-pet puta veći od dobiti. Naime, gotovo 500 lokalnih javnih preduzeća ostvarilo je ukupnu dobit od tek 2.888.000.000, a zabeležilo gubitak od 11.742.000.000 dinara.
Sutra: Jedan zakon za sve komunalce
Vesna Jeličić
[objavljeno: 09/06/2009]
.jpg)
