Izvor: Politika, 22.Mar.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubici javnih preduzeća četiri milijarde evra
Do kraja 2011. državne firme moraju da se restrukturišu i prilagode tržišnom modelu poslovanja i konkurencije koji važi u zemljama Evropske unije
Sva javna preduzeća Srbije moraju do kraja 2011. godine da usklade rad sa pravilima konkurencije EU, što znači da se restrukturišu i prilagode tržišnom modelu poslovanja, rekao je juče potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić. On je na Forumu o restrukturisanju i privatizaciji javnih i komunalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzeća u Srbiji rekao da je akumulirani dug javnih preduzeća od 2001. do danas četiri milijarde evra, ali je broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen za trećinu od 2001. godine, na oko 100.000 sa 146.000. Đelić je precizirao da je 2008. dug javnih preduzeća bio 650 miliona evra, a približno toliki je bio i prošle godine.
Država će zadržati većinski udeo u vlasništvu EPS-a, rekao je Đelić, dok je „Telekom Srbija” posle liberalizacije u oblasti fiksne telefonije spreman za većinsko privatno vlasništvo.
– Ukoliko dođe do privatizacije u javnom sektoru, ne sme da se ponovi situacija kao kod „Mobtela” da sredstva od privatizacije odu u tekuću potrošnju. Ona moraju biti uložena u refinansiranje javnog duga, ukoliko se osnuje srpska razvojna banka, novac treba da se uloži u nacionalnu i lokalnu infrastrukturu, što bi pokazalo da se ova preduzeća ne privatizuju iz političkih razloga. Za razvoj infrastrukture Srbija od 2012. očekuje kredite iz strukturnih fondova EU – kazao je Đelić.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin rekao je da se komora zalaže za privatizaciju u javnom sektoru, ali tako da privatni monopol ne zameni državni, jer bi to ugrozilo bezbednosne aspekte države, recimo ako bi se prodao vodovod.
– PKS se zalaže za transformaciju javnih komunalnih preduzeća ali ne na račun javnog interesa – istakao je Bugarin dodajući da se komora zalaže i da se u javnim komunalnim preduzećima zadrži dominantna kontrola države, odnosno lokalne samouprave.
Bugarin se založio i da se u javnim preduzećima postepeno prelazi na nivo cene koja pokriva troškove i obezbeđuje razvoj komunalnog sistema.
Direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović kazao je da pre privatizacije javnih preduzeća treba doneti jasne zakone i strategije i uraditi restrukturisanje i korporativizaciju tog sektora, ali da ne treba po svaku cenu privatizovati sve segmente javnog sektora.
– U privatizaciji treba raditi ono što traži EU ali to treba prilagoditi srpskom tržištu i interesima i uraditi onom brzinom koja nama odgovara – naglasio je Bajatović.
Govoreći o poslovanju „Srbijagasa”, on je kazao da treba ići na dokapitalizaciju tog preduzeća uz podršku države, jer je prioritet da se završi gasifikacija zemlje, a ne da se ta kompanija proda i novac uđe u budžet. „Srbijagas” mora da se podeli po delatnostima, na primer na tri-četiri ćerke firme, recimo na kompaniju za upravljanje sistemom, firmu za transport i trgovinu i za prateće delatnosti.
Prema njegovim rečima, tržište Srbije je otvoreno za druge firme koje se bave gasom i gasifikacijom.
Al. Mikavica
-----------------------------------------------------------
MMF za privatizaciju državnih firmi
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik smatra da bi u Srbiji trebalo obnoviti proces privatizacije javnih preduzeća, nakon što je počela obnova svetske ekonomije i izlazak iz ekonomske krize.
Najbolje je da se proces privatizacije počne kroz korporativizaciju tih preduzeća, posle čega bi sledili njihovo restrukturisanje i prodaja, pri čemu ne bi trebalo čekati idealne tržišne uslove, kazao je on na forumu o restrukturisanju javnih i javno-komunalnih preduzeća. Lisovolik je istakao da bi trebalo povećati stepen otvorenosti u poslovanju u javnim preduzećima, pojednostaviti i ujednačiti regulative, urediti pitanja gubitaka i njihovog ograničenja i pojačati nezavisnost uprava.
Javna preduzeća, kako je naglasio, mogla bi da pomognu domaćoj valuti tako što bi se više zaduživala u dinarima, a ne u evrima, dok bi veća otvorenost u njihovom poslovanju omogućila predvidljivije kretanje cena energenata, zahvaljujući čemu bi Narodna banka Srbije lakše mogla da predviđa inflatorna kretanja.
Beta
[objavljeno: 23/03/2010]
