Izvor: Blic, 24.Okt.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greh i greška
Moja adresa primljena je u porodicu ulica gde se parkiranje plaća, pa sam se vinuo do "Parking servisa" da uplatim mesečnu kartu. Radostan što ću u kraju imati prednost nad nerezidentima pokupim sa pulta račun, mapu u boji gde su označene granice moje nove domovine, te spisak ulica gde sam dobrodošao, izađem iz zgrade i shvatim da među dragim papirima nema moje saobraćajne. Trk natrag na šalter, nema je, mora da ju je neko pokupio sa svojim dokumentima, neko ko je dakle istim dobrom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio na šalteru.
Ponovo otvaram mapu i - koliko sam se pre dva minuta radovao veličini teritorije po kojoj smem da se prostirem, toliko sam se snuždio shvativši da je moja saobraćajna kod nekoga ko mi možda nije baš u komšiluku: taj bi trebalo da mi poštom pošalje saobraćajnu ili da je donese...
Znajući nas odem pravo u Ljermontovljevu ulicu (koju je SPO poštedeo, jer Mihail Jurjevič nije bio crvenoarmejac, nisu dakle sva ruska imena pobrisana sa uličnih tabli i šteta što g. Medvedev nije posetio ovu ustanovu: video bi koliki smo mi umalo ne rekoh antifašisti, koliki smo mi rusofili i koliko smo načitani); uz taksu od dve hiljade i sto dinara dobijem duplikat, sutradan predveče nepoznata sugrađanka mi originalnu dozvolu donosi kući. Došla je pešice, ušla mi u trag iako me nema na 988 ni na interfonu: "Tek danas sam ovo primetila i požurila sam da vi ne biste nešto preduzeli..." Ko bi imao srca da joj u taj mah kaže istinu: ne verujući da će mi se dozvola vratiti već sam uzeo na dušu greh, a požurivši u MUP napravio sam i grešku: gospođo Živka, hvala vam i preko novina, vidimo se uskoro!
&
Dao sam sve od sebe da poseta predsednika Medvedeva protekne bez ikakvih trzavica, auto sam ostavio propisno parkiran u bivšoj Maršala Tolbuhina ulici, neću ga pomerati dok ne čujem da je predsednički avion napustio naš vazdušni prostor, makar zakasnio na svirku, nisam dan pre posete umro i to što je Novo groblje zatvoreno ne pogađa me, u toku dana čujem da je Bulevar zatvoren, ne samo za saobraćaj nego i za pešake, dobro, ako nije predviđeno da kličem Medvedevu, neću klicati, gledaću televiziju, slušaću radio, kad, imam šta i da čujem: visokog gosta su na groblje odveli visoki domaćini, gde su ih sačekali rusofili... Znam da mi nije mesto na svečanoj večeri, nisam kozak pa me Sinod ne zove na predaju ordena, ali to što nisam bio ni sa rusofilima, to mi je baš krivo.
