Izvor: Politika, 13.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčku ukočio štrajk
Nezadovoljstvo zbog reformi penzionog sistema
Atina, 13. februara – Drugi put u protekla dva meseca Grčka je paralisana generalnim štrajkom. Od Soluna do Atine danas je sve zamrlo... Zatvorene su luke, nije poleteo nijedan avion, kontrolori letenja pridružili su se vozačima javnog i železničkog transporta. Ne rade vozovi, metro, autobusi, zatvorene su bolnice koje primaju samo hitne slučajeve. Pozivu na štrajk radničkih sindikata koji okupljaju preko 2,5 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miliona zaposlenih ovog puta su se u znak protesta zbog reforme penzionog sistema odazvali svi.
Na ulice Atine i drugih velikih gradova u podne su izašli profesori, učitelji, zubari, advokati, bankarski službenici... U protestnoj povorci koja je stigla do parlamenta su svi koji se ne slažu sa najavljenim promenama i žele da izvrše pritisak na vladu i premijera Kostasa Karamanlisa.
„Zaustavićemo sve što se kreće, sve službe, sve radnike ako je to način da sačuvamo svoja prava i sigurnu starost”, izjavio je Efstahios Anestis, predstavnik sindikata radnika privatnog sektora. „Nećemo dozvoliti vladi da stavlja ruku u naš džep, u naše penzione fondove i nastavićemo sa protestima i obustavama rada sve dok ovaj metod borbe bude neophodan.”
Kao i pre dva meseca kada je Grčka iz istog razloga bila blokirana generalnim štrajkom, nezadovoljnim radnicima pridružili su se i novinari iz svih udruženja. Tada, kao i danas, zemlja ostaje bez bilo kakve informacije, emisija vesti, bez novina, radio-programa. Ovo je dodatni pritisak na premijera Karamanlisa, koji u petak pred parlamentom treba da iznese i obrazloži detalje najavljenog programa reformi penzionog sistema. Očekuje se da će poslanici usvojiti ovaj predlog kojim se predviđa smanjivanje broja penzionih fondova sa preko sto pedeset na šest, i povećanje starosne granice za penzionisanje na 60 godina života. Takođe, predviđeno je da se iz bogatijih fondova uzme 10 odsto sredstava i prenese u one siromašnije, čemu se zaposleni energično protive. Detalji programa nisu poznati, ali se očekuje da će, recimo, oni koji posle 55. godine odu u prevremenu penziju gubiti po osam odsto, dok će oni koji sa punih 55 odluče da se penzioniše imati 40 odsto nižu penziju.
Očigledno je da premijer Karamanlis sutra neće imati nimalo lak zadatak. S jedne strane pritisci javnosti, a sa druge realna potreba da se popuni državni budžet i u narednih dvadeset godina, zbog starenja nacije, spreči bankrot penzionih fondova i celog sistema. Naime, u ovom trenutku, u zemlji sa 11 miliona stanovnika ima dva i po miliona penzionera... Preko 12 odsto BND-a odlazi na penzije i očekuje se da će do 2050. ova cifra porasti do 23 procenta.
„Cilj vlade je da se socijalno-penzijski sistem postepeno objedini i uklone razlike između različitih fondova kojih je neopravdano preko 150. Red mora da se zavede, vlada neće odustati od napora da se u ovoj oblasti uspostave pravila kojih dugo nije bilo, da se konačno prekine sa ovim penzijskim lavirintom i haosom. Koja to zemlja u svetu, naročito u EU, čija smo članica, ima toliki broj penzionih i osiguravajućih fondova?!”, kaže ministar ekonomike Jorgos Alogoskufis.
Očigledno, bitka će biti teška. Radnici se boje da ne budu oštećeni, jer je samo prošle godine bilo nekoliko skandala i malverzacija sa penzijskim fondovima i sredstvima osiguranja koja su korišćena u nenamenske svrhe. Vlada, opet, mora da „stegne kaiš” i smanji dalju eroziju, rast deficita budžeta u zemlji gde je nacija sve starija. Biće teško, jer većina penzionera živi sa minimalnom penzijom od 450 evra, što je ispod granice normalnih uslova života. Samo sedam odsto penzionera ima između 600 i 700 evra, šest odsto sa primanjima do 1.250 evra i 3,8 odsto sa penzijom od 1500 evra.
Jasmina Pavlović-Stamenić
[objavljeno: 14.02.2008.]
