Izvor: Politika, 21.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Granate i OPEK poskupeli naftu
Oružani napad na japanski tanker na Crvenom moru i odlučnost OPEK-a da, uprkos molbi Zapada, ne povećava proizvodnju – glavni razlozi za novi zalet „crnog zlata” ka ceni od 120 dolara
Na pučini Crvenog mora, istočno od Jemena, nepoznati napadači juče su se čamcem približili japanskom supertankeru „Nipon Jusen”, i granatom pogodili brod kapaciteta 135.000 tona nafte. Preciznim hicem, diverzanti su na tankeru otvorili veliku rupu iz koje je pokuljala nafta: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gotovo istog trenutka na berzi u Njujorku, barel crnog zlata skočio je na nezapamćenih 117,40 američkih dolara.
Oružani napad na japanski tanker na glavnoj tankerskoj ruti između Azije i Evrope, u blizini prolaza Bab el Mandeb, i novo odbijanje OPEK-a da poveća proizvodnju nafte, među najvažnijima su od najmanje 11 različitih činilaca koji ovih dana podstiču istorijski skok cene „crnog zlata”.
Diverzija u močvarnoj naftonosnoj delti na jugoistoku Nigerije, prošlog petka, oterala je cenu nafte, prvi put u istoriji, iznad 117dolara za barel. Nedaleko od terminalske luke Boni, na jugoistoku Nigerije, secesionistički pokret MEND podmetnuo je eksploziv pod „Šelov” naftovod, i probušio ga. Velika količina nafte iscurila je na atlantsku pučinu Gvinejskog zaliva. Drski napad nagnao jekompaniju „Šel” da dodatno smanji proizvodnju u tom delu sveta. Naime, otkako su na jugoistoku osmog svetskog izvoznika nafte pobunjenici 2006. godine pokrenuli novu seriju napada na postrojenja stranih naftaša, instalacije „Rojal dač Šela” su jedna od glavnih meta.MEND smatra da se stranci nepravedno bogate na račun naftonosnog regiona koji grca u bedi.Predsednik Nigerije Umaru Jar Adua apelovao je juče na pobunjenike da „miru daju šansu i prihvate pregovore o razvoju zapostavljenog regiona”. Berze su sumnjičave: MENDje juče plasirao novo upozorenje da sledi „još mnogo” bombaških napada na instalacije stranih naftaša, i da treba da razmisle o ostanku na jugoistoku Nigerije. Tokom vikenda cena barela nafte pala je na oko 112 dolara nakon boljih rezultata poslovanja vodeće američke Siti banke od očekivanih: berze su procenile da uspešnije poslovanje Siti banke može značiti da je najgore poglavlje hipotekarne krize prošlo, da može uslediti oporavak privrede SAD a samim tim i povećana tražnja nafte, što bi moglo uzrokovati pojevtinjenje...
Jučerašnji napad na japanski tanker i saopštenja sa Međunarodne konferencije 60 ministara energetike u Rimu, poništili su privremeni optimizam na berzama.
Novo odbijanje OPEK-a da usliši molbu Zapada i poveća proizvodnju nafte (sada oko 29 miliona barela), ipak je juče presudno uticalo na skok cene nafte, procenjuje Rojters.
„Svetsko tržište je dobro snabdeveno naftom. Nikakvo povećanje proizvodnje od strane OPEK-a ne bi uticalo na cenu barela zato što su glavni razlozi sadašnje cene posustajanje američke privrede i pad vrednosti valute SAD”, procenio je Šakib Kelil, predsednik OPEK-a na Konferenciji o nafti u Rimu. Vodeći proizvođači nafte na Srednjem istoku Saudijska Arabija i Iran istovremeno su upozorili svet da ne očekuje skoro pojevtinjenje nafte i izdašnije isporuke. Najveći svetski izvoznik nafte Saudijska Arabija jeu Rimu najavila da odlaže „do daljeg” sve planove o izgradnji dodatnih proizvodnih kapaciteta.
„Odluka Saudijske Arabije da u dogledno vreme ne poveća proizvodnju na 15 miliona barela – kako su očekivali vodeći kupci, mogla bi dodatno uticati na kretanje cene nafte”, smatra londonski „Fajnenšel tajms”. Preteća izjava iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada da „nafta još nije dovoljno skupa, jer Zapad zarađuje više bezvrednih dolara od prodaje nafte nego što prihoduju zemlje proizvođači” na sajmu u Teheranu, potvrdila je istorijsku promenu u odnosima proizvođača i kupaca od prošlog „naftaškog buma”.
„Sedamdesetih godina 20. veka međunarodne naftaške kompanije kontrolisale su 75 odsto svetskih rezervi nafte i 80 odsto proizvodnje crnog zlata. Danas, vodeće naftaške kompanije kontrolišu šest odsto globalnih rezervi nafte, 20 odsto rezervi prirodnog gasa, 24 odsto proizvodnje nafte i 35 odsto proizvodnje gasa. Pregovaračke pozicije su suštinski izmenjene, u korist nacionalnih naftaških kompanija država sa rezervama crnog zlata”, upozorio je Paolo Skaroni, izvršni direktor italijanske naftne kompanije „Eni” na naftaškoj konferenciji u Rimu.
T. Vujić
[objavljeno: 22/04/2008]
