Izvor: Studio B, 21.Mar.2014, 11:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građanima ne preti blokada računa

Sve je manja potražnja za pozajmicama banaka, ali raste broj klijenata koji kasne sa otplatom.

Građanima koji kasne sa otplatom svojih obaveza ne preti blokiranje računa, a banke nude i dodatne mere za lakšu otplatu, kaže generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić.

Potražnja za pozajmicama banaka je sve manja, ali broj klijenata koji kasne sa otplatom raste. Oko 250.000 građana koristi dozvoljeni minus, a sve više je onih koji ne mogu da otplate preuzete >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << obaveze prema banci. Međutim, Dugalić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da blokada računa ne postoji za građane, već samo za pravna lica.

"Građanima može biti uskraćeno korišćenje neke usluge. Recimo, ako prekorače korišćenje čekova onda banka ograniči broj čekova koji oni mogu da dobiju. Ili dozvoljeni minus, ako se duže vremena koristi ili se prekorači, onda banka kaže da u narednom periodu neće moći da se koristi taj dozvoljeni minus, ali to nije blokiranje računa", rekao je Dugalić.

Prema njegovim rečima, građani sve više kasne sa plaćanjem svojih obaveza, a banke se trude da svakome olakšaju otplatu. Pored grejs perioda, odlaganja otplate u nekom narednom periodu, tu je i refinansiranje postojećih obaveza pod povoljnijim uslovima.

"To je stvar poslovne politike i onda banka procenjuje svakog klijenta ponaosob. Nisu sve situacije iste, ako neko ostane bez posla naravno da će dobiti veće olakšice, duži period mirovanja obaveza, i u zavisnosti od konkretne situacije banka preuzima i određene mere", ističe Dugalić.

Kako je rekao, to što svako treće preduzeće ne vraća kredit ne vreme je veliki problem koji preti da postane najveća opasnost za banke.

"U ovom trenutku banke izdržavaju taj teret zahvaljujući unutrašnjim rezervama, ali to postaje sve veće opterećenje. Recimo, u privredi je broj takvih kredita na kraju februara 29,1 odsto, nezvanično ide i do 30 posto - ti podaci su poražavajući", kaže Dugalić.

Kako je istakao, u rešavanje tog problema je neophodno da se uključe svi - i Vlada, i Narodna banka svojim merama i banke "onoliko koliko to mogu".

Komentarišući mogućnost da banke smanje kamatne stope i na taj način olakšaju svojim korisnicima, Dugalić je istakao da to nije najsrećnije rešenje.

"Na primer, trošak banke kod stambenih kredita je 4,2 - 4,5 odsto, a kamate su oko 4,5 odsto. Dakle, ti krediti učestvuju sa 60 odsto u ukupnim kreditima banaka, tako da tu prostora za smanjenje kamata gotovo nema. Kod nekih drugih kredita, pre svega dinarskih kredita, gotovinskih, potrošačkih, tamo su kamatne stope nešto više i postoje mogućnosti za smanjenje...", objasnio je Dugalić.

Govoreći o uspešnosti poslovanja banaka u Srbiji, koje su prošle godine ostvarile profit od ukupno 120 miliona evra, Dugalić je naznačio da taj iznos nije tako veliki ukoliko imamo u vidu da su banke profitne institucije.

"Tih 120 miliona evra ostvarilo je 29 banaka, a uložile su pet milijardi i 200 miliona kapitala da bi to ostvarile. Smatra se da ako neko uloži u posao i taj kapital ne može da povrati za 20 godina, to je promašaj. Ovakvim stopama rasta kredita 40 godina je potrebno bankama da vrate to što su uložile", kaže Dugalić i ističe da pojedina preduzeća poput NIS-a i EPS-a zarađuju više od banaka.

 

Nastavak na Studio B...