Izvor: Politika, 29.Jul.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani vraćaju kredite javnih preduzeća
Tek svaka četvrta garancija koju je država dala svojoj firmi nije aktivirana, a na teret građanima palo je čak 202 milijarde dinara
Građani Srbije vraćaće više od 202 milijarde dinara kredita koje su uzela preduzeća u državnom vlasništvu, a za koje je država dala garanciju da će, u slučaju da te firme ne budu u stanju da ih uredno izmiruju, ona to učiniti za njih.
Prema podacima Ministarstva finansija ukupni garantovani dug na kraju juna bio je nešto malo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veći od 279 milijardi dinara. Od toga je aktivirano čak 202 milijarde dinara. To znači da tek svaka četvrta garancija nije aktivirana i da državna preduzeća vraćaju jedva nešto malo više od 70 milijardi dinara duga.
To predstavlja znatno pogoršanje u poslednjih nekoliko godina. Primera radi, 2012. godine, od odobrenih oko 200 milijardi dinara garantovanih kredita, bila je aktivirana tek polovina garancija tog iznosa. Za nekoliko godina iznos zajmova koji su postali direktan trošak poreskih obveznika udvostručio se.
Zbog toga i ne čudi da izmene i dopune Zakona o javnom dugu, koji je baš ovih dana u parlamentu, ukidaju mogućnost da se javna preduzeća i ostala pravna lica, zadužuju uz garanciju države za održavanje tekuće likvidnosti. Iako u ovogodišnjem budžetu nije predviđeno izdavanje državnih garancija za tekuće poslovanje, izmene ovog propisa predstavljaju i formalno usklađivanje pravne regulative za zahtevima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
I Fiskalni savet i MMF već godinama galame da državne garancije treba staviti pod kontrolu, jer one na kraju, preko budžeta postaju indirektni trošak za građane Srbije i znatno povećavaju ukupni javni dug.
Da će ovaj problem u budžetu eskalirati bilo je jasno još početkom 2012. godine, kada je upravo zbog prevelikog iznosa državnih garancija prekinut aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om. Dogovor je tada bio da iznos garantovanog duga u budžetu ne sme da pređe 30 milijardi dinara. Međutim, bivši ministar finansija Mirko Cvetković u budžet za 2012. godinu ispod crte je uneo 45 milijardi dinara garancija. Zvaničnike Fonda je uveravao da ceo iznos neće biti iskorišćen i da će država na taj način ispoštovati dogovor. Misija iz Vašingtona insistirala je, ipak, da to uđe u rebalans kako bi dobili čvrste garancije da će dogovoreno biti i ispunjeno. Cvetković to nije mogao da obeća i pregovori su propali. Ispostavilo se da su zvaničnici MMF-a s pravom bili sumnjičavi. Jer, ne samo da je povučen celokupan iznos predviđen budžetom, nego su državne garancije te godine dostigle čak 150 milijardi dinara, što je čak pet puta više od dogovorenog iznosa.
Iznos državnih garancija u budžetu nastavio je da raste, sve do ove godine, kada su budžetom stavljene pod kontrolu. Zapravo, zaduživanje uz garanciju države u budžetu za 2015. godinu predviđeno je samo za investicione kredite.
Zašto uopšte država Srbija garantuje pozajmice javnim preduzećima? Zato što zbog loših poslovnih rezultata nijedna banka neće da im odobri pozajmicu i država im praktično na taj način postaje solidarni jemac. I ne samo da im pozajmljuje rejting koji nemaju, već prećutno prihvata da im izmiri svaki dospeli dug.
U Ministarstvu finansija nismo dobili podatke koje su se firme najviše zadužile uz garanciju države. Međutim, u Biltenu javnih finansija, koji objavljuje upravo ovo ministarstvo vide se svi korisnici garantovanih kredita. Kako pokazuje naša računica, apsolutni rekorder po iznosu odobrenih garantovanih zajmova, koji prelaze milijardu evra, jeste preduzeće „Srbijagas”. Na kraju aprila ove godine dugovanja ove kompanije iznosila su oko 700 miliona evra. To je ceh koji će građani Srbije tek morati da vrate. Na drugom mestu su „Putevi Srbije”, s tim što je ovo preduzeće uglavom pozajmljivalo za investicije, a ne za tekuće poslovanje. Prema našim nezvaničnim saznanjima, svoje obaveze izmiruje svega nekoliko preduzeća, dok su svi ostali prešli na teret poreskih obveznika.
