Izvor: Politika, 29.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani uredni dužnici
Iako se od septembra 2008. do marta 2009. broj građana koji kasne u izmirivanju obaveza prema bankama duže od 90 dana povećao za oko 35 odsto – sa 2,66 na 3,58 procenata, situacija, kako procenjuju stručnjaci, nije alarmantna
Od septembra 2008. do marta ove godine broj fizičkih lica koja imaju kredit kod banaka sa docnjom dužom od 90 dana povećan je, prema podacima NBS, za oko 35 odsto – sa 2,66 na 3,58 procenata od ukupnog broja odobrenih kredita. Zakašnjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 60 dana još uvek je na zadovoljavajućem nivou – 2,2 odsto, ističu stručnjaci finansijskog portala Kamatica.
S obzirom na ovu činjenicu, ali i uobičajenu praksu, poslovne banke u slučaju docnje svog klijenta primenjuju različite mere. Najlakše je refinansiranje, odnosno reindeksiranje kredita i prevremena otplata zajma bez naknade. To se, uglavnom, radi u saradnji sa NBS. Događa se, međutim, da klijent ne krene tim, već onim drugim, manje poželjnim putem koji prate kaznene mere, različite od banke do banke.
Sve počinje od pisane opomene koja sledi između 15 i 30 dana od dospelosti rate za naplatu. Druga se svodi na telefonski poziv – između 45. i 60. dana. Ukoliko se klijent odazove na telefonski poziv, zakazuje se sastanak sa kreditnim savetnikom, kako bi se dogovorili o daljoj saradnji i pronašli način za nastavak redovne otplate kredita. Zavisno od razloga zbog kojih je klijent dospeo u docnju, mogući su različiti načini prevazilaženja nastale situacije.
Ako se klijent ne odaziva na telefonske pozive banke, ne primi ni drugu opomenu ili ne želi da izmiri dug sporazumno, poslovna banka, u zavisnosti od vrste obezbeđenja, koju je uzela prilikom odobravanja kredita, kontaktira žiranta ili poslodavca zaposlenog. Ovo sledi nakon kašnjenja od najmanje 75, a najviše 90 dana. Nakon 90. dana banka šalje klijentu opomenu pred utuženje.
Posle toga, između trećeg i petog meseca docnje, poslovna banka se sprema za podnošenje tužbe. Neke banke u poslednjim pokušajima da izbegnu vansudska i sudska poravnanja koriste i usluge agencija, koje u saradnji sa klijentom i žirantom pokušavaju da iznađu rešenje za nagomilane dugove.
U zavisnosti od vrste kredita i instrumenata obezbeđenja, banka može da pokrene vansudski postupak namirenja ili sudski postupak namirenja potraživanja. Vansudski postupak se najčešće pokreće kod stambenih kredita, prema Zakonu o hipoteci, pri čemu je banka rešenjem Službe za katastar nepokretnosti pod hipotekom u mogućnosti da proda nekretninu, čiju je kupovinu finansirala. Jedina obaveza banke u ovom slučaju jeste oglašavanje prodaje 45 dana pre same aukcije. Zbog toga se najčešće vansudski postupak namirenja potraživanja pokreće nešto ranije nego sudski postupak, kako bi banka svoja potraživanja mogla iz prodaje da namiri maksimalno 180 dana od dana nastanka prvih nenamirenih potraživanja.
Ukoliko dođe do prodaje nekretnine pod hipotekom, banka je dužna da iz cene koja se postigne na aukciji namiri svoje potraživanje, a ostatak vrati dužniku ili drugim poveriocima.
S. Kostić
-----------------------------------------------------------
Ćutanje – najgore rešenje
Prema rečima bankara, najgora moguća opcija za klijenta je – ćutanje, odbijanje saradnje sa bankom. Time se samo ubrzava proces pokretanja sudskog spora i prinudne naplate. Najbolja je varijanta da se u saradnji sa kreditnim savetnikom dogovori nov način otplate preostalog duga, kroz produženje perioda otplate, reindeksiranje kredita ili sličnim metodama. U ovom poslu, međutim, ni bankama nije sve potaman. I one ne retko imaju štete – najpre otpis kamate, a potom i glavnice.
[objavljeno: 29/05/2009]
