Izvor: B92, 23.Avg.2020, 10:38
"Građani treba uvek da traže fiskalni račun, od tog novca gradimo bolnice, škole, puteve..."
Beograd -- Poreska uprava je u poslednjih 10 dana izvršila proveru fiskalnih kasa u preko 500 pekara i više od 60 odsto njih nije izdavalo račune ni prijavilo radnike.
"Nakon što smo izdvojili rekordnih 5,8 milijardi evra za pakete pomoći privredi i građanima, doneli smo odluku i o sektorskoj pomoći za hotelijere, koja iznosi još oko 1,2 milijarde dinara. Ona podrazumeva direktne subvencije za hotele u gradovima, i to tako što će svaki dobiti 350 evra po ležaju, kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 150 evra po sobi. Novac će im biti uplaćen u najkraćem roku kako bismo im pomogli da prevaziđu ovaj težak period. Imaće mogućnost da se prijave na javni poziv koji će biti objavljen u narednih desetak dana", kaže u intervjuu za Politiku Siniša Mali, ministar finansija.
"Gradski hoteli su najpogođeniji, zato smo pomoć usmerili na njih, dok su hoteli u turističkim mestima radili čak i bolje nego inače. Daću vam primer i za jedan hotel u Beogradu, koji ima 146 smeštajnih jedinica i 237 ležajeva. Takav hotel će dobiti ukupno 104.850 evra, što je prilično velika cifra", objašnjava ministar finansija.
Veliko iznenađenje je bio drugi paket mera pomoći privredi jer je očekivano da bude usmeren samo ka najugroženijim sektorima. Ministar je objasnio zašto su odlučili da umesto snajperski preciznih mera one ponovo budu linearne, a pomoć dobiju sva preduzeća.
"Odlučili smo da ipak i drugi paket bude usmeren ka svima, jer smo imali mnogo bolju naplatu poreza i doprinosa nego što smo to projektovali. Takođe, znali da će tako sigurno pomoć dobiti svi oni kojima je ona neophodna i da će to imati pozitivne efekte na naš privredni rast. Dakle, našli smo prostora za takvu pomoć, a da to sa druge strane ne ugrozi našu makroekonomsku stabilnost. Mislim da je to bila prava odluka, pogotovo uzimajući u obzir i da će na taj način biti zadržana puna zaposlenost do kraja godine. Verujemo da će se do tada situacija stabilizovati i da će se kompanije potpuno prilagoditi novim okolnostima. Nadamo se i da ćemo imati vakcinu do kraja godine", rekao je ministar finansija.
Ministar je objasnio i odakle državi novac, s obzirom na to da su je aprilski i julski paketi pomoći privredi koštali tri milijarde evra.
"Srbija je u maju ove godine, odmah nakon izbijanja krize, izašla na međunarodno finansijsko tržište. Naišli smo na ogromnu pažnju profesionalnih investitora i uspešno prodali državne obveznice u iznosu od dve milijarde evra. Obveznice su listirane na Londonskoj berzi i dospevaju na naplatu 2027. Imali smo interesovanje više od 300 investitora, a dobili smo kuponsku stopu od 3,125 odsto. To je bio dokaz poverenja investitora u našu zemlju. Na taj način smo finansirali ogroman paket podrške za privredu i građane, baš kao i većina zemalja u svetu koja se u tu svrhu zadužila. Dobro je što smo u krizu ušli sa niskim javnim dugom i dobrim stanjem u budžetu, tako da smo imali prostora da povećamo javni dug za nekoliko procenata", objašnjava Mali.
Kada je reč o javnim finansijama i javnom dugu, ministar za Politiku kaže sledeće:
"Jednokratno povećanje deficita i javnog duga tokom 2020. ne dovodi u pitanje održivost javnih finansija Srbije, a doprinosi manjem padu BDP-a i ubrzanom ekonomskom oporavku, koji će u narednom periodu generisati i veće prihode države. Ministarstvo finansija za sada ostaje pri fiskalnom okviru za 2020. koji je utvrđen pri izradi rebalansa budžeta. Deficit opšte države projektuje se na nivou od 7,2 odsto BDP-a (394,8 milijardi dinara), a za budžet republike na nivou od 6,9 odsto BDP-a (381 milijardu dinara). Osim toga, javni dug neće preći granicu od 60 odsto BDP-a".
NBS je zadržala projekciju da će pad BDP-a ove godine biti 1,5 odsto, a možda čak i manji. Stručna javnost i međunarodne finansijske institucije su nešto pesimističniji i govore o padu od oko tri odsto. Ministar je objasnio i kakve su procene ministarstva.
"Ministarstvo finansija je sredinom marta revidiralo naniže rast BDP u 2020. godini na -1,8 odsto dok bi u 2021. godini rast iznosio šest odsto. U okviru Programa ekonomskih mera predstavljen je makroekonomski scenario sa projekcijama osnovnih makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja imajući u vidu negativne efekte izazvane pandemijom po ekonomiju zemlje. Polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, efekata zdravstvenih mera na ekonomsku aktivnost i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu, projekcija privrednog rasta srpske privrede za 2020. je revidirana naniže sa četiri na -1,8 odsto, što je smanjenje od 5,8 procentnih poena", rekao je Mali.
Predstavljeni makroekonomski scenario, imajući u vidu sva ograničenja i neizvesnost u pogledu dužine i intenziteta krize, kako kod nas tako i u svetu, pretpostavlja da će se ekonomski efekti epidemije virusa korona manifestovati najviše tokom drugog kvartala, dok se u drugoj polovini godine očekuje umeren oporavak. Ono što je sigurno jeste da su prvi na udaru bili sektori turizma, saobraćaja, rekreacije i zabave, budući da su preduzete mere zdravstvene zaštite direktno uticale na njih. Takođe, značajan broj preduzeća iz sektora prerađivačke industrije trpeo je posledice, a najviše na udaru su bile izvozno orijentisane delatnosti, ali i delatnosti sa značajnom uvoznom komponentom s obzirom na poremećene lance snabdevanja. Pojedine delatnosti prerađivačke industrije na koji je uticaj spoljnih faktora bio manji, poput prehrambene industrije, u povoljnijem su položaju. Najveći negativni efekti pandemije na ekonomiju osetili su se u aprilu, a od maja je usledio oporavak u većini proizvodnih i uslužnih delatnosti koji je bio brži od naših očekivanja. Prema našim analizama, u slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu, pad BDP-a bi bio veći, i procenjujemo da bi iznosio oko pet odsto.
Takođe, pravovremene mere kreatora ekonomske politike u čijem je fokusu bilo pre svega održavanje zaposlenosti, u značajnoj meri su ublažile negativne efekte izazvane pandemijom na tržište rada, objašnjava ministar.
Pokazalo se da ovo nije samo kriza ponude već i kriza tražnje. Siniša Mali je objasnio i na koji način država pokušava da podstakne tražnju, budući da se u poslednje vreme manje troši novca i više štedi.
"Zvanični podaci govore suprotno. Pogledajte na primer efekte mere od 100 evra, koje smo isplatili za 6.118.555 građana Srbije. Podaci o uplati PDV-a za prošli mesec pokazali su nam da smo umesto očekivanih 45,5 milijardi dinara, imali ukupan priliv od 50,1 milijardu dinara. Takođe i u ovom mesecu imamo bolju naplatu od planirane. Osim toga, samo u julu imamo 32 milijarde dinara veći prihod od planiranog rebalansom budžeta, odnosno 10 milijardi više u odnosu na originalni budžet za ovu godinu. U vremenima kada se ceo svet suočava sa krizom kada je reč o potrošnji, ovo su zaista neverovatni rezultati."
Premijerka je pre nekoliko dana apelovala na poslodavce da plaćaju poreze. Da li ovo znači pad poreske discipline i da li postoji problem u naplati prihoda?
"Postoji problem pre svega sa neizdavanjem fiskalnih računa. Poreska uprava je tako u poslednjih 10 dana izvršila proveru fiskalnih kasa u preko 500 pekara u Srbiji, i u više od 60 odsto njih ste imali neregularnosti koje se odnose na neevidentiranje prometa, neprijavljene radnike. U Beogradu je taj procenat čak veći i iznosi preko 70 odsto. Dakle, od 508 kontrolisanih objekata u Srbiji, u 307 su utvrđene neregularnosti. I zato apelujem na građane da traže fiskalni račun pri svakoj kupovini, jer od tog novca i naplate PDV-a mi dalje gradimo bolnice, škole i auto-puteve. Kako bismo dalje suzbijali sivu ekonomiju, u narednim mesecima ćemo ponovo pokrenuti nagradnu igru koja će podrazumevati skupljanje fiskalnih računa, s tim da će ovog puta ceo proces biti sprovođen elektronskim putem. Pri prijavi za 100 evra, pokazali smo kako jedan tako masovan poduhvat može efikasno da se sprovede, pa verujem da ćemo to uspeti i ovog puta sa skupljanjem fiskalnih računa i prijavom koja će ići elektronskim putem", objašnjava Mali.
"Ipak, kada je reč o naplati prihoda, imamo bolju naplatu domaćeg PDV-a od plana koji je predviđen rebalansom budžeta, takođe imamo veći porez na dobit od očekivanog, kao i doprinose na zarade za mesec avgust, a koji su takođe veći od očekivanih."
Ministar je prokomentarisao i zahteve sindikata za povećanjem minimalne cene rada.
"Prošle godine smo znatno povećali minimalnu cenu rada, za čak 3.000 dinara, što se nije dešavalo godinama unazad. Ove godine imamo specifičnu situaciju zbog pandemije virusa korona, tako da moramo da budemo veoma oprezni i pametni kada budemo donosili tu odluku, zajedno sa predstavnicima sindikata i poslodavaca. Uvek je teško pomiriti njihove želje i stavove, ali na nama je da to pokušamo. Dakle, najpre će se oni sastati i pokušati da se dogovore, pa ćemo videti sa kakvim će predlogom izaći pred nas. To će svakako biti uskoro, tako da će javnost blagovremeno biti obaveštena", objašnjava on.
Takođe, rekao je da za sada može da garantuje da su plate sigurne i da neće biti smanjivanja, baš kao i penzije.
Ministar je objasnio i da li će se i kada nadograđivati švajcarska formula da penzije ne budu niže od 50 odsto prosečne zarada, što je najavljivano pre pandemije virusa korona.
"Švajcarsku formulu" smo počeli da primenjujemo ove godine, a definisana je Zakonom o PIO fondu. Ipak, mi želimo da penzije rastu još više, kako bi do 2025. prosečna penzija u Srbiji iznosila 430-440 evra. U tom smislu smo želeli da blago modifikujemo "švajcarsku formulu". To je i dalje naša namera, samo moramo, baš kao i sa platama, da budemo strpljivi i da vidimo kako će se nadalje odvijati situacija u vezi sa pandemijom. Ukoliko dobijemo vakcinu do kraja godine, mi onda sledeće godine nemamo nikakav problem sa ekonomijom i možemo da nastavimo sa planiranim aktivnostima.
Ko će platiti kredit "Er Srbije" od 56,5 miliona dolara koji stiže na naplatu u septembru, pošto je ova kompanija obavestila kreditora da ne može da izmiri dug? Na koji način će država pomoći ovu kompaniju i da li "Etihad" ostaje partner?
Sve avio-kompanije u svetu danas se nalaze u jako teškoj situaciji, i naša "Er Srbija" u tom smislu nije izuzetak. Ovo je verovatno najveća kriza ikada za avio-industriju, i upravo zbog toga države pomažu svoje avio-prevoznike. Usled epidemije, a u cilju saniranja posledice ekonomske krize koju je izazvala, Evropska unija je donela nova pravila koja se odnose na državnu pomoć. Pravila su značajno relaksirana u odnosu na postojeća i omogućavaju da država pomogne u pogledu likvidnosti privrede kao i u individualnim situacijama kod preduzeća kod kojih je teškoće u poslovanju izazvala korona.
Ministarstvo finansija je donelo dve uredbe putem kojih je izvršena harmonizacija sa pomenutim evropskim pravilima. Dakle, "Er Srbija" je kompanija od nacionalnog interesa i država će je pomoći.
U toku su pregovori sa poveriocima, čije detalje ne mogu da iznosim, ali ono što mogu da ponovim jeste da ćemo sigurno pomoći "Er Srbiju". Zajedno sa partnerima iz "Etihada" radimo na rešavanju problema, kaže Mali.
Ministar je naglasio da se drži svog posla jer je ekonomija njegova struka.
Za kraj intervjua za Politiku, ministar je prokomentarisao i formiranje nove vlade.
Javnost uvek voli da spekuliše kada je reč o formiranju nove vlade, tako da je to bilo potpuno očekivano. Lično ne volim da se previše oglašavam o toj temi, niti da se preporučujem i uopšte da učestvujem u takvim pričama. Držim se svog posla i radim ga najbolje što umem. Ekonomijom se bavim više od 20 godina i to je moja struka, nešto što najbolje radim i što najviše volim. Državni posao nikada nije bio nešto čemu sam težio, naprotiv, ali dobar je osećaj kada vidite da radite nešto za svoju zemlju, za svoj narod. Mislim da smo postigli sjajne rezultate u Ministarstvu finansija, i da smo se posebno dobro pokazali u krizi koja je izazvana pandemijom virusa korona. Što se tiče formiranje vlade, ona će biti formirana u zakonskom roku i siguran sam da će u njoj biti ljudi puni znanja, energije i želje za radom.
.jpg)
