Izvor: Blic, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani plaćaju kamate zbog kašnjenja države
Iako je za naplatu stigla i treća rata poreza na imovinu (stan, kuću, poslovni prostor...), sa 15. avgustom je trebalo da se izmire tri četvrtine godišnje obaveze, znatan broj građana i dalje nije dobio račun za ovaj godišnji porez. Kašnjenje ne bi bilo za sekiraciju da ne ide direktno po džepu građana.
Svima, naime, koji nisu uplatiti ove rate u rokovima 15. februar, 15. maj i 15. avgust sledi zaračunavanje kaznenih kamata. Jedina razlika između onih koji su dobili poreska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rešenja i onih koji nisu je što ovi drugi sa 15. avgustom treba da imaju izmirene tri četvrtine duga prema prošlogodišnjem rešenju. Onda, kada dobiju račun, da plate razliku.
U Sekretarijatu za finansije grada Beograda, koji je od ove godine nadležan za ubiranje ovog poreza na teritoriji svih 17 opština i koji, naravno, još uvek nije ni krenuo sa slanjem poreskih rešenja, kažu da neće nikom zaračunavati kamatu. Za granicu će uzeti, navode, datum od slanja poreskog rešenja, pa onda još 15 dana rok za plaćanje. To je fino čuti, ali bi to onda bilo u suprotnosti sa rokovima propisanim u Zakonu o porezu na imovinu.
Savet poznavaoca ove materije je: građani, uzmite digitron u ruke, popunite uplatnice i sa njima na šalter za plaćanje. Uplatni računi su ostali isti. Mogućnost da se uplata zagubi, ne evidentira je lokalna samouprava jer je naslovljen na poresku, kažu, da ne postoji.
Od ove godine je, naime, i naplata i ubiranje poreza na imovinu preneto sa Poreske uprave na lokalnu samoupravu (opštine i gradove). Većina opština i gradova je potpisala sa Poreskom upravom ugovore da im oni i dalje obavljaju taj posao, a na samostalni rad, i to od starta, odlučili su se Beograd, Kragujevac, Vranje, Vrnjačka Banja i Žabalj. U Poreskoj upravi tvrde da su, u svim tim opštinama koje su preuzeli, njih ravno 140, završili odavno sa slanjem poreskih rešenja. To davno, međutim, bilo je tokom maja i juna, a negde se proteglo i na jul. U poskupljenjima su se, navode, uglavnom, držali ustaljene prakse: povećanja osnovica za približno isti iznos koliko je bila stopa inflacije.
Osnovica za utvrđivanje ovog poreza ide po Zakonu o porezu na imovinu - 0,4 odsto od tržišne vrednosti kvadratnog metra stana - ali koju će cenu kvadrata uzeti, odlučuju opštine. Ukoliko bi se usklađivanje ove godine pravilo isključivo prema cenama stanogradnje na tržištu, stiglo bi se do poskupljenja i od 50 procenata.
