Izvor: B92, 26.Feb.2022, 17:39

"Građani ne treba da brinu i prave zalihe"

Beograd -- Građani Srbije ne treba da brinu za snabdevanje osnovnim životnim namirnicama i da prave zalihe, jer je naša zemlja ozbiljan proizvođač hrane.

Konflikt Rusije i Ukrajine podigao je cene žitarica na svetskim berzama, jer su ove zemlje najveći izvoznici pšenice i kukuruza. Globalno tržište je već opterećeno inflacijom zbog okolnosti koje prate pandemiju, a ukrajinska kriza je samo dolila ulje na vatru.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ističe da u Srbiji neće biti nestašica hrane, niti problema sa snabdevanjem osnovnim namirnicama. Ipak, inflacija sa globalnog nivoa će se prelivati na naše tržište, i cene će nastaviti rast.

"Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa 29 odsto u svetskom izvozu pšenice, u isporukama kukuruza 19 procenata, a ulja 80 odsto", navodi Bogunović za Novosti. "Cene žitarica se formiraju na berzama koje se, kao i u celom svetu, prate i kod nas."

Koliko će još poskupljivati, kako navodi, zavisi od više faktora koji utiču na prinose, a pored ostalih, to su rast cena transporta i azotnog đubriva koje se proizvodi iz gasa. Agroekonomista Milan Prostran smatra da će poremećaj na tržištu mnogo više da osete druge države nego mi, jer Srbija nije kupac osnovnih životnih namirnica.

"Stanovništvo ne treba da brine i da pravi zalihe, kao agrarna zemlja imamo dovoljno prehrambenih proizvoda", navodi Prostran. "Na više od 800.0000 hektara je zasejano pšenice, uljane repice, raži, krmnog bilja i sada je najvažnije da se prihrani i izneguje. To znači da se obezbedi dovoljno đubiva, a ima i jeftinijeg goriva, jer su ograničene cene."

Naši sagovornici ukazuju i da poskupljenje žitarica odgovora srpskim proizvođačima. Prostran ističe da ne bi bilo dobro da se velike količine "odliju" u druge zemlje i da bi država trebalo da kontroliše izvoz. Prema Bogunovićevim rečima, ukoliko dođe do nekog poremećaja na našem tržištu u tom smislu, Vlada ima nekoliko mera na raspolaganju, a među njima su kvote ili takse, kao i zabrana izvoza.

Agroekonomista Milan Prostran ocenjuje kao dobru odluku države da poveća zalihe robnih rezervi tako da mogu da zadovolje tromesečne potrebe stanovništva u slučaju da dođe do nestašica ili nekog poremećaja na tržištu.

"Rezerve pojedinih proizvoda trebalo bi da budu i veće", smatra Prostran. "To su pšenicu, kukuruz, ulje, mleko u prahu i jedna vrsta mesa, pre svega, svinjskog, a iz uvoza pirinač, so i pasulj."

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...