Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani na berzi
I mali akcionari najzad dobili priliku za masovno ulaganje u akcije atraktivnih firmi
Zakon o investicionim fondovima, koji je skupština donela sredinom ove godine, juče je konačno stupio na snagu. Time su stvoreni preduslovi za formiranje prvih domaćih takozvanih portfolio investitora. Očekuje se da bi se prvi srpski investicioni fondovi mogli pojaviti na tržištu kapitala krajem ove ili početkom naredne godine.
Na donošenje ovog zakona čekalo se gotovo deceniju te >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Srbija poslednja zemlja u regionu koja je stvorila šansu za male ulagače da investiraju u hartije od vrednosti, pre svega u akcije profitabilnih kompanija, s osnovnim ciljem da ostvare kapitalni prinos, na razlici između kupovne i buduće prodajne cene. Doduše, mnoge atraktivne kompanije stekle su takozvane strateške investitore koji su "u posed" ušli metodom preuzimanja ili dokapitalizacijom. Posledica je da se njihove akcije retko i u zanemarljivim količinama ili nikako ne pojavljuju na berzi.
Neke od najatraktivnijih firmi nikada se nisu ni pojavile na berzi, poput Luke Beograd, već su po netržišnim cenama stekle većinskog vlasnika.
Zato je veliko pitanje u čije će akcije i druge hartije investicioni fondovi moći da ulažu, pogotovo ukoliko država ne dozvoli prodaju dela kapitala sadašnjih javnih preduzeća na berzi. Sada se, naime, na berzi promeću akcije svega oko 200 od više od 1.000 registrovanih kompanija, a sem obveznica stare devizne štednje drugih državnih papira i nema, pa se investicioni izbor na plitkom i nedovoljno likvidnom tržištu svodi maltene na onu narodnu: "Evo ti ništa – drž' ga dobro!"
Donošenje Zakona o investicionim fondovima jeste preduslov za razvoj ovog segmenta finansijske industrije, premda je i dalje nedovoljno jasna strategija da li će Srbija razvojne ciljeve realizovati posredstvom tržišta kapitala, ili će se privredni rast finansirati "na dug", uzimanjem skupih bankarskih kredita, ili kombinovano. U zemljama u kojima preovlađuje tržišna logika, berza je mesto za prikupljanje svežeg kapitala za razvoj, što podrazumeva da dobre firme, s prepoznatljivim brendovima, snažnom tržišnom pozicijom i izvoznim atributima, emituju nove akcije za finansiranje profitabilnih programa i prodaje ih na tržištu. U tom slučaju, kupci, deleći rizik s emitentom, tipuju na buduću dobit, a ne na vlasništvo i upravljanje kompanijama.
Upravo takvi kupci su investicioni fondovi, koji za račun svojih akcionara investiraju u hartije koje obećavaju veliki kapitalni rast.
Investicioni fondovi, kao nova vrsta finansijskih kompanija u Srbiji, u svetu postoje od 19. veka, a njihova imovina u tranzicionim zemljama je, takođe, u stalnom porastu i pokazuje znatno brži trend rasta u odnosu na klasičnu štednju.
Stoga bi razloge za dugo oklevanje da se donese zakon na osnovu kojeg bi se formirali domaći investicioni fondovi trebalo, najverovatnije, tražiti u otporu snažnog bankarskog lobija, s jedne strane, i interesima tajkuna nevoljnih da se za akcije dobrih firmi bore na tržištu u snažnoj konkurenciji, s druge.
Dok se na formiranje domaćih investicionih fondova još čeka, u Srbiji uveliko posluju strani investicioni fondovi, tako da je stranim građanima omogućeno da budu vlasnici akcija elitnih srpskih kompanija i da na taj način prisvoje zamašne kapitalne dobitke, dok su domaća fizička lica, u žestokoj konkurenciji, teško dolazila do pojedinih atraktivnih akcija.
Formiranjem fondova i naši građani će dobiti priliku da budu portfolio akcionari ne samo atraktivnih srpskih kompanija već i kompanija u inostranstvu, jer Zakon omogućuje ulaganje petine kapitala fondova preko granice.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 12.12.2006.]
.jpg)
