Izvor: B92, 07.Dec.2010, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani kasne sa otplatama kredita
Beograd -- 119 000 građana Srbije kasni sa otplatom kredita. Najviše kašnjenja kod gotovinskih i potrošačkih zajmova.
U ovom trenutku 119 000 građana ima problem sa otplatom kredita.
Najveća kašnjenja su kod gotovinskih i potrošačkih kredita, kojih je i najviše. U Udruženju banaka tvrde da situacija još nije alarmantna.
Poljaci su zbog straha da će stanovništvo olako uzeti veliki broj kredita, a zatim vremenom ući u problem vraćanja i aktiviranja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hipoteka, jednostavno zabranili bankarske pozajmice u devizama.
Kod nas to nije slučaj, pa je u ovoj godini samo zbog kretanja kursa, svima koji su se zadužili sa deviznom klauzulom rata porasla oko 15 odsto.
Kada se tome pridoda kriza koja traje i inflacija koja obezvređuje zarade, onda vraćanje kredita postaje problem.
Generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić kaže da zabrinjava tendencija rasta broja kredita kod kojih postoji problem u otplati.
"Ono što predstavlja malo veći problem, to je tendencija da se povećava docnja i povećava se broj tih kredita kod kojih postoji kašnjenje u otplati. Dakle, ta tendencija je neprijatnija od same činjenice da postoji 119 000 kredita u kašnjenju”, navodi on.
Od ukupnog broja realizovanih kredita kašnjenje je u 10 odsto slučajeva. Banke, bar tako kažu, jesu spremne da izađu u susret kad postoji dobra volja i spremnost klijenata da pravovremeno plaćaju rate, ali muku muče sa objektivnim problemima.
Petar Grujić iz Folks banke kaže da kašnjenje otplate rata kredita može da stvara probleme.
"Da li neko želi da plaća ili ne je veoma bitno za banku, jer ako neko ne želi da plaća to neminovno vodi ka izvršavanju kolaterala sa menicama, hipotekama”, navodi on.
"Ukoliko neko želi da plaća, a naiđe na objektivne okolnosti, onda se traži svaki mogući način da se plan otplate prilagodi klijentima, da se pokuša reprogramiranje kredita”, kaže Grujić.
U ekonomiji je ponekad kao sa lekovima, postoji i pozitivno i negativno dejstvo.
Ekonomski analitičar Zoran Jeremić kaže da bi neki potezi Narodne banke mogli da naprave više štete nego koristi.
"Ono što mene najviše brine je povećanje referentne kamatne stope Narodne banke, odnosno pitanje je li to u ovom trenutku dobra mera”, smatra on.
"I druga stvar koja je problem je ta velika neusklađenost monetarne i fiskalne politike, koja čini mi se da je sa ovom merom dostigla vrhunac, i a to će opet uticati na vraćanje kredita, a naročito na privedu”, kaže Jeremić.
Oko 30 dana je rok u kojem bankari pokušavaju da sa klijentom nađu rešenje za vraćanje kredita. Ukoliko nema dogovora, nakon tog roka klijent dobija i prve hipotekarne opomene, ukoliko je kredit stambeni, ili se aktivira administrativna zabrana na zaradu za ostale vrste kredita.
