Izvor: RTS, 24.Mar.2018, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani i privreda ne ulaze olako u kredite
Bankari kažu da su krediti prošle godine porasli svega 7,4 odsto. Stanovništvo najčešće uzima kredite za refinansiranje, a privrednici se teško odlučuju na novi dug. Upućeni, međutim, kažu i da ukupni rezultat kvari to što su banke protekle godine otpisale veliki iznos nenaplativih kredita.
Nivo nenaplativih kredita je najzad ispod deset procenata. Osnovna kamata Narodne banke je na istorijski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << niskom nivou. I to je signal bankama da daju više kredita privredi i građanima. Ipak, porasta, posebno u privredi, nema, kažu u Udruženju banaka.
Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić rekao je da je problem sada na drugoj strani jer, ako je prosečna kamata za privredu sada 4,7 procenata, a one sa valutnom klauzulom između dva i tri procenta, jasno je da su uslovi za zaduživanje neuporedivo bolji nego što su bili. Međutim, kako dodaje, interesovanja nema toliko.
Interesovanja ima, ali su i banke oprezne jer su prošle godine otpisale ili prodale loše kredite vredne čak 800 miliona evra.
"Ono što nam se desilo posle 2008. godine ipak nas je na neki način naučilo nečemu. Mislim na to da će ta opreznost postojati u našoj banci, mada je uvek postojala, mada se desilo to što se desilo i mislim da će naši krediti prilikom odobravanja biti u skladu s poslovnom politikom i zakonom", rekla je Draginja Đurić, predsednik IO Banke Inteza.
Kamate jesu niže, ali put do kredita je teži. Na primer, za stambene zajmove sada je potrebno dva puta veće učešće nego nekada – 20 odsto. Promena kursa švajcarskog franka, sada je mnogima jasnije i šta znači valutni rizik koji nosi kredit u stranoj valuti. Ipak, nisu toliko građani manje pozajmljivali koliko je konačan rezultat pokvario otpis kredita, kažu stručnjaci.
Urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić rekao je da je postojao veći nivo kreditne aktivnosti nego što podaci pokazuju, što govori i rast kreditnog potencijala banaka.
"Kreditni potencijal banaka je protekle godine porastao za 2,2 milijarde evra. Ne bi banke džabe povlačile sredstva iz inostranstva da ta sredstva nisu nekome plasirale ili da ne planiraju da ta sredstva ne nameravaju da plasiraju", naveo je Arsić.
Ono što se već dugo ne menja, jeste da rastu gotovinski krediti odnosno krediti za refinansiranje, pa je zaduženost po stanovniku dostigla dve i po prosečne plate.
