Izvor: Blic, 24.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani 'goli život' plaćaju iz slamarica
Građani 'goli život' plaćaju iz slamarica
BEOGRAD - Stabilnost kursa Narodna banka Jugoslavije održava prikupljajući sav višak ponude deviza na deviznom tržištu, pre svega iz menjačkih poslova - ocenili su stručnjaci Ekonomskog instituta na jučerašnjoj prezentaciji novog broja 'Konjunkturnog barometra'. Porast deviznih rezervi uglavnom se finansira iz slamarica, jer podaci o spoljnotrgovinskom poslovanju potvrđuju da je i dalje uvoz nekoliko puta veći od izvoza, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a građani su prinuđeni da kućnim rezervama finansiraju svoju potrošnju.
Na osnovu podataka o stanju u makroekonomiji, kako je naveo Bajec, može se proceniti da će ovogodišnji ciljevi ekonomske politike biti realizovani, ali bi i pored toga Vlada Srbije već u avgustu trebalo da izađe sa jasnim bilansom onoga šta je uradila i šta se planira do kraja godine.- Vlada je sada u situaciji da preuzme vođenje politike 'dva štita'. Jedna zaštita je od napada na reforme, a druga je od socijalnog nezadovoljstva građana. Naime, vlast bi trebalo da narodu objasni šta će preduzeti da veliki broj građana ne bude pogođen predstojećim reformama. Ne treba se zavaravati da će predsednička kampanja odvući pažnju građana od egzistencijalnih problema i zato je važno da se iz realnih sredstava i donacija obezbedi da ne dođe do pada potrošnje - rekao je Bajec.
Na primedbe privrednika da bi se devizne rezerve mogle iskoristiti za podsticaj proizvodnje, Nebojša Savić je za 'Blic' rekao da su to očekivanja onih koji su u bivšem režimu navikli da im država poklanja novac. Takođe, Jurij Bajec smatra da NBJ ne treba da troši svoje devize na kredite preduzeća - jer je to posao banaka. Međutim, banke zasad zbog visokog rizika i nedostatka garancija nisu voljne da privredi daju pozajmice.
U junu su, prema računici autora 'Konjunkturnog barometra', prihodi države bili 38,3 milijarde dinara i manji su za 4,9 odsto u odnosu na prethodni mesec. Međutim, primanja stanovništva su porasla za 3,5 odsto, iako je prosečna plata pala na 139 evra. Proizvodnja je prošlog mesec povećana za 0,4 odsto, ali je spoljnotrgovinski deficit bio oko 300 miliona dolara, jer je izvezena domaća roba u vrednosti od 160 miliona, a na uvoz je potrošeno 460 miliona dolara. U prvoj polovini godine izvoz u Crnoj Gori je manji za 25 odsto dok je u Srbiji povećan za 11 procenata, dok je uvoz u Crnoj Gori povećan za 35, a u Srbiji za 13 odsto. Tokom ove godine inflacija je bila 4,4 odsto, a troškovi života 3,3 procenta.
M.V.
