Izvor: B92, 03.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani: Plate su male; Đelić: To je realnost
Beograd -- Iako se u Srbiji gotovo svakodnevno štrajkuje, bivši viceguverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da država neće rešavati socijalne probleme sredstvima iz NBS, već da će Vlada za "kupovinu socijalnog mira" koristiti prihode do kojih je došla privatizacijom. On je naveo i da predstavnici vlasti neće odgovoriti na zahteve za povećanje plata u onoj meri u kojoj se to od njih zahteva. "Mislim da oni ne dižu' plate ne zato što nemaju para, nego zato što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne žele da time stvaraju presedan, jer ako danas neko dobije 10 ili 15 odsto povećanja, sutra će red biti mnogo, mnogo duži", rekao je Jelašić.
Ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić izjavio je da neće popustiti pred zahtevima budžetskih korisnika i da plate neće biti povećavane nesrazmerno rastu privrede. "Niti je pravično, niti je održivo rešenje da oni koji žive od privrede žive bolje od privrede. Svi koji žele više iz budžeta moraju znati da imamo veoma jasne računice o tome dokle se može ići", rekao je Đelić.
Najnoviji podaci Zavoda za statistiku pokazuju da su u Srbiji troškovi života, od početka godine do septembra, porasli za oko 5 odsto. Za pokriće prosečne "potrošačke korpe" potrebno je oko 17.000 dinara, što je 1,5 prosečnih zarada u Srbiji. Međutim, kako kažu građani, i od dve dobre plate četvoročlana porodica teško živi. "Supruga i ja radimo, imamo prosečne plate, ali za potrošačku korpu' je to malo. Plate ne pokrivaju normalno funkcionisanje, sve više stežemo kaiš'. Samo preživljavamo". "Moj suprug radi, ja ne radim, imamo malu decu, ne opstajemo, kuvam ono što može da se jede dva dana". "Za osnovne potrepštine u prodavnici potrošim oko 350 dinara, za hleb, a ne računam meso i ono drugo što je potrebno", kažu građani.
Da bi preživeli od jedne do druge plate mnogi su primorani da se snalaze kako znaju i umeju, a do novca dolaze kroz takozvanu sivu ekonomiju. I Đelić je svestan toga, ali kaže da je to realnost u Srbiji. On kao primer ističe da je materijalni položaj sudija značajno poboljšan i navodi da je njihova prosečna plata tri puta veća od proseka. "Mislim da smo, kada je reč o sudijama, došli na nivo koji je primeren realnom stanju naše zemlje. Ako je reč o redovnim profesorima i lekrima vidimo da su njihove plate duplo veće od proseka i mislim da smo tu negde na realnom nivou prema onome što je naša sutuacija. U apstraktnom smislu ste u pravu, ali realnost jedne dosta siromašne zemlje nalaže da budemo oprezni i radimo prema onome što je moguće", kaže on.
