Izvor: Akter, 05.Apr.2015, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građane ojadio franak, državu dolar
Podižući kredite u pogrešnoj valuti, pogrešili su i država i građani, s tom razlikom što je porodice ojadio švajcarski franak, a državu američki dolar
Preciznije, građane je ojadila i jedna i druga valuta jer će državni ceh, ovako ili onako, kroz razne namete stići na naplatu upravo svakome od nas.
Prosta računica kaže da su građani Srbije, to jest oko 22.000 porodica, zaduženi u francima, zbog drastičnog jačanja te valute, za samo jedan dan u januaru >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << ove godine izgubili oko 200 miliona evra. A to je, ne treba zaboraviti, ustvari bio drugi udar jer se prvi "napad švajcarca” dogodio 2011. Zbog toga je potonuće u dugove mnogo veće od pomenutih 200 miliona evra. Naime, ukupni stambeni zajmovi uzeti u švajcarcima vredni su oko milijardu franaka, a to je 2008. godine bilo na nivou 625 miliona evra.
Sad franak vredi tek koji procenat manje od evra pa nije teško izračunati da je dug porastao gotovo 350 miliona evra. Sve u svemu, nismo se dodatno zadužili ni evrića, a dug nam je zbog kursnih razlika porastao kao da smo kupili desetak hiljada solidnih i novih stanova u Srbiji.
Država je prošla još gore, s obzirom na to da je zbog jačanja dolara naš javni dug porastao oko 1,2 milijarde evra. Koliko je to para nije teško izračunati jer ceo "Telekom Srbija” vredi dve milijarde evra. Najgore u svemu je to što se, za razliku od građana, država mogla i morala osigurati od valutnih gubitaka, ali nije. Građani su mogli i morali biti oprezniji, ali nisu. I eto nevolje...
Zbog valutne klackalice, naš javni dug se povećao140 milijardi dinara, kada se preračuna u domaću valutu, s obzirom na učešće dolara u strukturi državog zaduženja – izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić. – Učešće tog duga u BDP-u je povećano gotovo pet procentnih poena – sa 71 na gotovo 76 odsto.
On naglašava da se država, nažalost, nije zaštitila od promena kursa, i to je, objektivno, problem.
Građani, naravno, nemaju tu mogućnost da se zaštite od valutnog rizika, ali država i preduzeća i te kako mogu, ali to nisu činili – često i zbog nezainteresovanosti – rekao je viceguverner. – Imali smo sastanak u Klubu privrednika i razgovarali o heyingu, da bi jedan od njih rekao: „Ko se heyuje, može da se ubije”, aludirajući na to da je prosečna cena zaštite od valutnog rizika na nivou tri odsto duga. No, kada se vidi da je dolar za samo šest meseci ojačao u odnosu na evro više od 20 odsto, pokazalo se da su ta tri procenta i te kako prihvatljiva.
U bilansu banaka u Srbiji oko 80 odsto pasive je u evro znaku, dok je na aktivnoj strani nešto malo ispod 70 odsto, i to je generalno sistemski rizik celog finansijskog sektora. Na delu je spontana deprecijacija dinara u odnosu na američki dolar i švajcarski franak, zato što evro slabi u odnosu na te valute. A evro je naša referentna valuta.
I u Fiskalnom savetu potvrđuju da su samo promene deviznih kurseva doprinele povećanju javnog duga za gotovo pet procentnih poena BDP-a. Kako je ukazano, "država se nije ni na koji način zaštitila od valutnog rizika, zbog čega se našla u identičnoj situaciji kao građani koji su zaduženi u švajcarskim francima – veliki rast obaveza gotovo preko noći”.
U Upravi za javni dug više puta su ponovili da su tržišne mogućnosti diktirale valutu u kojoj se Srbija mogla zadužiti i da oni nisu mogli birati. U drugoj polovini 2011. pa do početka 2014, države srednje Evrope, a među njima su i Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Mađarska, Slovačka i Poljska, mogle su se zaduživati putem emisija evroobveznica samo u američkim dolarima, dodaju. Međutim, u Fiskalnom savetu kažu da su se i druge zemlje, poput Hrvatske ili Slovačke, zaduživale u dolarima, ali da su one kupovale i osiguranje od visokih kursnih rizika.
Tako se po ko zna koji put vrtimo u začaranom krugu, a para za vraćanje i osiguranih i neosiguranih dugova mi, u stvari, i nemamo. Ponovo ćemo uzimati zajmove, ponovo će nam biti skupo da ih osiguramo, a možda dolar i krene da pada. Možda...
