Izvor: B92, 16.Feb.2013, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grabež za Titovom imovinom
Nakon zastoja u ostavinskoj raspravi posle smrti bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza, u raspodelu Brozove imovine hoće da se umešaju bivše republike.
Naprasno je poraslo interesovanje za ono što je iza maršala ostalo.
Osim zahteva za podelu Titovog groba na Dedinju, sa kog se mogu ubirati prihodi, pojavili su se i drugi zahtevi nekadašnjih republika SFRJ.
Tako je Zenit Kelić, pomoćnik ministra finansija BiH u Sektoru za sukcesiju imovine bivše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << SFRJ, najavio da će se i BiH i ostale republike umešati ako to učini Srbija. A Kelić smatra da se Srbija već umešala, time što se kabinet predsednika Srbije tretira kao pravni naslednik nekadašnjeg Predsedništva SFRJ i što će dati “zeleno svetlo” za otvaranje trezora sa 11 vreća Titovih dragocenosti, pohranjenih u NBS.
"Ako postoji zlato, novac ili neke vrednosti, onda je to imovina svih država naslednica, pa ćemo u ovom momentu svi morati da se uključimo u taj proces", kaže Kelić.
"Ako postoji zlato, novac ili neke vrednosti, onda je to imovina svih država naslednica, pa ćemo u ovom momentu svi morati da se uključimo u taj proces".
Ovo, međutim, demantuje prof. Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije i naš predstavnik u Stalnom komitetu za pitanja sukcesije.
"Ako je reč o privatnoj svojini, ona se deli po pravilima naslednog prava i raspoređuje, pošto nema testamenta, po zakonskom redu nasleđivanja. Dakle, deli se između supruge Jovanke, i sinova Žarka i Miše, odnosno, Žarkove dece. Privatna svojina se nigde na svetu ne može deliti između država", objašnjava Antić.
U sukcesiji se može deliti samo ono što je Tito imao u posedu, a pripadalo je državi. Ako se tako nešto nađe, onda će to biti predmet razgovora o sukcesiji, ali onda će se, po Antićevim rečima, pričati ne samo o Beogradu, već i o, recimo, vili u Bugojnu, i skupocenim slikama i oružju iz nje.
Mzej istorije Jugoslavije, koji su advokati Brozovih optužili da opstruiše ostavinsku raspravu, navodi da će ”poštovati sve odluke nadležnih državnih organa koje se odnose na taj slučaj, ako i kada budu donete”. Muzej je po nalogu suda, 10. januara, dostavio popisne liste svih eksponata vezanih za Titov život i rad i Arhivu Jugoslavije predao dokumentaciju koja se odnosi na predmete koji se nalaze u trezoru Narodne banke.
Zastupnica Titovog sina Miše i unuke Zlatice Broz, Violeta Kočić Mitaček kaže da je davanje dozvole za otvaranje amaneta u NBS bio legitiman potez Predsedništva, u skladu sa zakonom.
Tada će se odlučiti i čiji će biti skupoceni automobili, koji se već tri decenije nalaze u Tehničkom muzeju u Bistri kraj Ljubljane.
"Slovenci su obavestili sud da ti automobili nisu njihovi, jer su pozajmljeni za izložbu 1986, i da su spremni da ih učine dostupnim sudu, da bi bili stavljeni u ostavinsku masu", kaže Goran Petronijević, zastupnik Joške Broza.
U pitanju su automobili ogromne vrednosti, po nekim procenama između pet i 10 miliona evra, koji su Sloveniji pozajmljeni za izložbu 1986, ali nisu vraćeni.
Među 15 limuzina izuzetno vredni su “horh glazer”, kabriolet iz 1938, za koji neki misle da je pripadao knezu Pavlu, i blindirani “pakard” iz 1937, poklon Staljina.
“Pakard” na tržištu premašuje dva miliona dolara, a ubedljivo najskuplji auto je blindirani “mercedes kupe” iz 1939, čija se cena na aukcijama kreće od 4,6 do devet miliona dolara.
Grabež za Titovom imovinom
Izvor: Cafe.ba, 16.Feb.2013
Nakon zastoja u ostavinskoj raspravi poslije smrti bivšeg jugoslovenskog predsjednika Josipa Broza, u raspodjelu Brozove imovine hoće da se umiješaju bivše republike.
Podjela Titovog groba bi mogla donositi dobre prihode?!
Izvor: SandzakInfo.net, 16.Feb.2013
Nakon više desetljeća zastoja u ostavinskoj raspravi poslije smrti bivšeg jugoslavenskog predsjednika Josipa Broza Tita, stvari su se pokrenule s mrtve točke, pa je naglo je poraslo zanimanje za ono što je iza maršala ostalo.
