Izvor: Politika, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gotovinski krediti na kraći rok
Ovih dana trebalo bi da se obelodani šta će od bankarskih predloga prihvatiti guverner, ali već je izvesno da će banke morati da smanje plasmane gotovinskih pozajmica, pa sviđalo im se to ili ne
Svi koji su primorani da uzmu gotovinski kredit kako bi namirili nagomilane dugove i neplaćene račune na koje "cure" kamate, a preti i sudska zaplena stvari, iščekuju kakvu će sudbinu imati jedina "slamka spasa". Istina, ta slamka je skupa kao da je od suvog zlata, ali spasava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u nevolji.
Nova "runda" razgovora između bankara i guvernera NBS, posle prosleđenih predloga na njegovih osam mera, za sada tajnovitih, za "stezanje omče" oko gotovinskih kredita najavljena je za ponedeljak. Guverner i predstavnici banaka bi tada trebalo da utanače pod kojim uslovima i na koji rok će se od kraja ovog meseca ili septembra odobravati gotovinski krediti. Da li će i šta će od bankarskih predloga guverner prihvatiti obelodaniće se posle vikenda, a za sada je izvesno da će banke morati da smanje plasmane popularnih gotovinskih pozajmica.
Bankari se bore da period vraćanja gotovinskih kredita bude barem pet godina. A da li će se samo ili, pre svega, skratiti rokovi otplate videće se. Jedno je sigurno – oni kojima najviše treba gotovinska pozajmica, a to su svi koji imaju najmanja primanja, izvući će najdeblji kraj i platiti ceh za prekomernu potrošnju u zemlji koja podgreva inflaciju.
Naime, svako skraćenje roka otplate automatski će uticati i na visinu rate. To znači da će oni koji imaju najmanja primanja moći da uzmu najmanji iznos kredita. Recimo, ako neko ima platu od 30.000 dinara, sa kojom može mesečno da se zaduži kod banke maksimalno 10.000 dinara, može dobiti pozajmicu na godinu dana od 120.000 dinara. Ukoliko bi se zadužio na tri godine dobio bi na ruke 360.000 dinara. Malo ili mnogo – zavisi od potreba. Upravo zbog ograničenja rate na trećinu plate banke su do sada ponudile gotovinske kredite i na deset godina.
Poslovne banke, čini se, utišale su "rafale" kojima su "bombardovale" građane ponudom gotovinskih kredita preko TV stanica, bilborda, novina... Uprkos tome, glad za kreditima je sve veća, a kada je nešto neophodno i ne pita se za cenu. Naročito najsiromašniji slojevi koji rešavaju egzistencijalna pitanja uzimaju takve pozajmice, i delom zato što građani nisu u mogućnosti da se odreknu dnevnih potreba koje imaju. Ne mali broj građana jedan kredit zamenjuje drugim, samo u većem iznosu, i vraća ga takozvanim refinansiranjem prethodnoj banci. U taj začaran krug ulazi sve više građana Srbije.
Samo u prvoj polovini godine nenamenski krediti su uvećani za 13 milijardi dinara. Uprkos tome što su kamatne stope i dalje veoma visoke i što su u Srbiji po visini rekordne u Evropi, kreću se od 11,3 pa čak do 30 odsto godišnje. Valja imati na umu, kako ističu ekonomski analitičari, da je u Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj cena ovih zajmova bila u proseku 6,46 odsto.
Da nevolja bude još veća, ukoliko centralna banka preduzme restriktivne mere ovi već skupi krediti mogli bi da budu još "papreniji". Time će biti još nedostupniji svima kojima su potrebni, a imaju male plate, ali će povećati dug i onima koji su već uzeli gotovinske pozajmice jer su kamate u ugovorima promenljive.
Sve u svemu, bankari i NBS vode bitku za gotovinske kredite koji trebaju građanima, a koji bi zato morali da budu svesni šta ih čeka u slučaju da ne mogu da vrate dug. Pogotovo je nepredvidljivo za one koji bi u budućnosti ostali bez redovnih plata ili radnog mesta. Inflacija je, bar za sada, pod kontrolom jer bi u suprotnom dužnici vrlo teško mogli da otplaćuju svoj dug – ali šta će biti za pet ili deset godina...
B. Dumić
[objavljeno: 13.08.2007.]
