Izvor: Blic, 19.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorivo preskupo zbog monopola
Tržište nafte beleži pad ove nedelje, ali benzin je i dalje skup u Srbiji. Ako cena sirove nafte ostane u ovom trendu, stručnjaci kažu, ima izgleda da se smanji cena benzina narednog petka. Postavlja se, međutim, pitanje: zašto će, uprkos padu cene sirove nafte, cena benzina na pumpama do tada ostati ista?
Ukoliko se niska cena nafte održi narednih nedelju dana, benzin bi mogao da pojeftini za 20 dinara. Hoće li biti pojeftinjenja sledećeg petka, zavisi od cene sirove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nafte na Londonskoj berzi i kursa dolara.
- U petak se uzima petnaestodnevni prosek i, ukoliko se do tada ustali niska cena sirove nafte, a mi unapred ne znamo hoće li ili ne, jer da znamo postali bi multimilijarderi, doći će do sniženja cene benzina. Do poslednja četiri dana postojao je trend da će biti novog poskupljenja jer se došlo do indeksa 1,1 u plusu, a onda je iznenada usledio pad, i poslednja četiri dana beleži minus 0,40. Za pojeftinjenje benzina potreban je minus 1,5 - kaže Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog dobora AD „Nafta".
Atanacković objašnjava da je, za razliku od zemalja Evropske unije, čiji su energetski stručnjaci optužili naftne koncerne jer nisu smanjili cenu benzina, uprkos padu cene sirove nafte, trend kod nas obrnut.
- Kod nas država kontroliše tržište benzina netržišnim metodama. U EU cenu benzina u potpunosti određuje tržište, odnosno multinacionalne kompanije vode politiku cena. One odmah reaguju na porast cena sirove nafte dok oklevaju sa smanjenjem. Država kod nas ima mehanizam kojim na svakih 15 dana utvrđuje prosečnu cenu u dolarima, na osnovu kursa dolara i cene sirove nafte. Svakodnevno se prati cena nafte na londonskoj berzi i tako se određuje prosek. Ako je on manji ili veći od 1,5 odsto dolazi do korekcije cena, odnosno smanjenja ili poskupljenja. Ako bi se desilo da cena nafte u dolarima poraste za deset odsto, a dolar izgubi deset odsto, cena ostaje ista - objašnjava Atanacković.
Kod nas ministarstva eneregetike i finansija daju saglasnost za korekciju cena na svakih 15 dana. I često reaguju, kako kaže Atanacković, sa zakašnjenjem kada su u pitanju poskupljenja, a veoma brzo usled smanjenja cena benzina. I poslednji put, tvrdi, sedam dana je prolongirano poskupljenje, što je za naše kompanije ukraden period zarade. Generalno, trend uspostavljanja cene benzina kod nas i u EU je drugačiji.
- Jasno je zašto nemački stručnjaci, na primer, kritikuju multinacionalne kompanije, koje žele da zarade oklevajući sa smanjenjem cena benzina jer one nemaju određeni rok u kojem vrše presek cena. U Srbiji, čije tržište štiti država, to je znatno drugačije - kaže Atanacković.
Milan Simurdić iz Foruma za međunarodne odnose, međutim, kaže da na cenu nafte u svetu dosta utiče i geopolitička situacija.
- Na globalnom tržištu cena nafte pada zbog smanjenja geopolitičkih rizika. Sada je ponovo otvoren američko-iranski dijalog pa je verovatno zbog toga cena i pala jer iranske premije na naftu učestvuju sa oko 30 dolara u ceni barela. Njihove isporuke utiču na snabdevanje tržišta pa je jasno koliko je stabilnost u Persijskom zalivu bitan faktor.
Simurdić kao još jedan od bitnih razloga za nagli pad cena nafte navodi i smanjenje tražnje u Americi koja je inače najveći kupac ove sirovine.
- U suštini, vladama ne odgovara da cena nafte raste jer će porasti inflacija, dok će naftne kompanije uvek braniti veće cene. S druge strane, u Evropskoj komisiji se, na primer, sada razmatra mogućnost da se dodatno oporezuju velike naftne kompanije zbog velikih zarada. Gorivo kod nas ne pojeftinjuje jer se trenutno prodaje ono koje je kupovano po starim cenama, kada je ona bila skuplja. Međutim, ne mogu da procenim da li bi bilo bolje da se presek cena radi na sedam dana i da li bi takav sistem bio bolji, ali shvatam da se sada razmatraju različiti fleksibilniji sistemi - kaže Simurdić.
Kako se kretala cena barela nafte
Na tržištu nafte prošle nedelje zabeležen je nagli skok cena, koji je ove nedelje privremeno zaustavljen, sve do juče, što je posledica vesti o proširenju štrajka u brazilskoj naftnoj industriji. Cena američke lake nafte za terminsku isporuku porasla je za 2,39 dolara na 131,68 dolara za barel, dok je evropska „brent" nafta poskupela na 133,35 dolara za barel. Na pad cena prethodnih dana uticao je i neočekivani rast zaliha sirove nafte i benzina u SAD prošle nedelje. Statistička služba američkog Ministarstva energetike objavila je nedeljni izveštaj o zalihama u SAD, koji je pokazao rast zaliha sirove nafte od tri miliona barela, dok su analitičari očekivali pad od 2,2 miliona barela. Pored toga, zalihe benzina su, takođe, neočekivano porasle. Međutim, cena benzina ne zavisi samo od cene sirove nafte već i od kursa dolara i velike potražnje s kojom se suočavaju rafinerije.
