Izvor: Blic, 04.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goriva dovoljno do kraja februara
Goriva dovoljno do kraja februara
BEOGRAD - Vojna akcija SAD protiv Iraka i aktuelno poskupljenje sirove nafte na svetskom tržištu ne bi trebalo da utiču na snabdevanje potrošača u Srbiji tečnim gorivima, jer Naftna industrija Srbije raspolaže rezervama sirove nafte i naftnih derivata dovoljnim za naredna dva meseca, kažu za 'Blic' u ovom javnom preduzeću.
To što je cena sirove nafte na Mediteranu dostigla i 32 dolara po barelu, razlog je što u NIS >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kalkulišu da li je isplativije da nove količine sirove nafte nabavljaju sada ili da sačekaju dalji razvoj situacije. Ovdašnji analitičari svetskog tržišta crnog zlata predviđaju, naime, da u naredne dve nedelje sledi enormni skok cene sirove nafte a da će, potom, uslediti stagnacija i vraćanje na podnošljivi nivo od oko 30 dolara po barelu.
Cena od 30 dolara po barelu, koja je u petak bila aktuelna na većini svetskih berzi, za 40 odsto je veća od cene pre godinu dana.
Može se očekivati da će poskupljenje sirove nafte izazvati i nova poskupljenja derivata. Neke zemlje u okruženju, poput Slovenije, korekciju su završile još pre božićnih praznika (24. decembra). Eventualno poskupljenje derivata u Srbiji zasad je neizvesno. Sagovornici 'Blica' upozoravaju da će skok svetske cene nafte odložiti donošenje nove naftne uredbe. U već pripremljenoj verziji nove uredbe (koja još zvanično nije dostavljena Vladi Srbije na usvajanje) predviđena je, naime, liberalizacija uvoza sirove nafte i petnaestodnevna korekcija maloprodajne cene derivata - u odnosu na cenu nafte na svetskim berzama.
Podsećajući da su državne robne rezerve nafte i derivata gotovo presušile, sagovornici 'Blica' komentarišu da bi, u slučaju da naftna kriza potraje, ovakva situacija mogla dugoročno ugroziti buduće redovno snabdevanje tržišta tečnim gorivima. Ili, da bi bar izazvala nagle skokove cena derivata. Po novoj uredbi, NIS bi imao obavezu da snabdeva samo pumpe svojih distributerskih kompanija (NIS 'Jugopetrola' i NIS 'Naftagas-prometa'), što je oko 45 odsto tržišta naftnih derivata u Srbiji.
Ostatak sada drže 'Beopetrol' (zbog čije skore prodaje se naftna uredba i menja) i privatnici. I 'Beopetrol' i privatnike sada snabdeva NIS. Ako bi sada bio ukinut monopol NIS-a na uvoz sirove nafte, a 'Beopetrol' i privatnici sami uvozili naftu, država više ne bi mogla da kontroliše maloprodajne cene i samo tržište derivata.
Ovim argumentima je, uoči novogodišnjih praznika, odlaganje donošenja nove uredbe obrazložila i ministar energetike Kori Udovički. Da li je to i stav Vlade Srbije znaće se, verovatno, posle Božića, jer su u Srbiji, po običaju, mnogi spojili ova dva praznika u neradne dane. Jelica Putniković
EU strahuje od naftne krize
BARSELONA (Tanjug) - Prema mišljenju evropskih ekonomista, skuplja nafta ipak neće podjednako pogoditi sve regione i sve zemlje u svetu. Na najvećem udaru naći će se Evropa, a u okviru nje zemlje evrozone, dakle 12 zemalja članica Evropske unije sa jedinstvenom valutom evrom.
Istina, kako procenjuju zapadnoevropski ekonomisti, jak evro, posebno prema američkom dolaru, u ovom trenutku poprilično kompenzuje sadašnji porast cena nafte koja se inače obračunava u američkim dolarima. To znači da se ipak za manje evra kupuje više nafte, ali je taj povoljan efekat kratkog daha. Na duži rok, procenjuju, zemlje u evrozoni će i te kako osetiti poskupljenje nafte.
Ekonomisti su izračunali da bi, ako ove godine cene nafte bude oko 30 dolara po barelu, predviđeni ekonomski rast evrozone bio smanjen sa projektovanih 1,3 odsto za 0,3 odsto. Ako bi, međutim, nafta otišla na 40 dolara, što se ne isključuje, ekonomski rast evrozone bio bi manji za 0,6 odsto od planiranog.
Što se ostalih zemalja tiče, procenjuje se da bi u Evropskoj uniji najmanje štete imala Velika Britanija i to uglavnom zbog blizine tržišta nafte koja se crpi u neposrednom susedstvu. Rusija bi zbog skuplje nafte mogla da izvuče veliki profit, a u Aziji bi najveću štetu imao Japan.
.jpg)
