Izvor: B92, 13.Jul.2011, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gori smo od Venecule i Pakistana
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić nije pre dva dana bio vidovit kada je javnosti saopštio da je u junu moguća negativna inflacija.
Samo dan posle njegovog redovnog mesečnog obraćanja novinarima na temu monetarnih kretanja, zvanična statistika saopštila je da je u junu bila čak deflacija, odnosno negativna inflacija od 0,3 odsto u odnosu na maj, dok je na međugodišnjem nivou inflacija u prošlom mesecu bila 12,7 odsto.
Međutim, i sa tim padom, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbija je u neslavnom društvu jer veću međugodišnju inflaciju imaju samo Vencuela i Pakistan.
Lideri u regionu
Sa međugodišnjom inflacijom od 12,7 odsto, Srbija je i dalje neslavni lider u ovom poređenju sa svetom. U evrozoni međugodišnja inflacija je 2,7 odsto, u SAD 3,6 odsto, u Češkoj dva odsto, u Grčkoj, koja posrće pod teretom državnog duga, inflacija je 3,3 odsto, u Mađarskoj 3,9 odsto, u Italiji je 2,7 odsto, u Turskoj 6,2 odsto. Gori od nas su Pakistan sa međugodišnjom inflacijom d 13,2, Venecuela sa 24,8 odsto, a slični su Egipat sa 11,9 odsto i Argentina sa 9,7 odsto.
U prvoj polovini ove godine inflacija je dostigla 6,8 odsto, navedeno je u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.
NBS je u utorak slavodobitno saopštila da je u Srbiji u junu, prvi put posle godinu i po, zabeležena deflacija, koja je iznosila 0,3 odsto i da je prema zvaničnim podacima nastavljen pad godišnje inflacije.
Ekonomista Goran Nikolić nema dilemu da je guverner dan ranije pred novinarima imao informaciju da će inflacija u junu biti u minusu, ali poput drugih ekonomista, kaže da to ne može da sakrije osnovnu činjenicu da će inflacija u Srbiji i u ovoj godini biti visoka. Verovatno desetak odsto.
„Deflacija u sred leta je više pravilo nego izuzetak, a posledica je sezonskog pojeftinjenja hrane. Narodna banka cilja inflaciju na maksimalnih šest odsto, a bila bi srećna da bude devet, što govori koliko su uspešni u svojoj politici", kaže Nikolić.
I sam guverner je naveo da je cena pšenice niža 33 odsto, a kukuruza 25 odsto, u odnosu na cene po kojima se trgovalo tom robom iz prethodne poljoprivredne sezone. U junu je, u odnosu na prethodni mesec, najveći pad cena bio kod hrane i bezalkoholnih pića – za 1,1 odsto.
Po Nikolićevim rečima, centralna monetarna institucija ne ostvaruje svoj osnovni cilj – a to je stabilnost cena. Pozivanjem na junsku deflaciju poraz bi da pretvore u pobedu. Jer, prosečno inflacija koju oni „ciljaju” pogodi u metu jednom u pet godina.
Profesor na FEFA Nebojša Savić kaže da guvernerovo pozivanje na pad cena u junu zamagljuje tendenciju inflacije.
„To što je u jednom mesecu bila deflacija, suštinski ne menja sliku naše privrede, a to je da mi imamo fundamentalno visoku inflaciju, čiji su uzroci prevelika potrošnja koju proizvodi država. Visok spoljnotrgovinski deficit, takođe, pokazuje da više trošimo nego što zarađujemo. Inflacija je naša bolest, međutim, ne postoji spremnost da se ovaj problem reši. Sramota je za zemlju što je lider po visini inflacije. Ona je vrsta nameta koji se plaća iako se formalno ne vidi. To je skriveni porez kojim država finansira svoje troškove", kaže Savić.
Inače, prema proceni Narodne banke Srbije, godišnja inflacija će i u narednim mesecima, pogotovo od avgusta, nastaviti da pada. "Brzina tog pada zavisiće pre svega od efekata nove poljoprivredne sezone, kretanja cena hrane, ali i od efekata fiskalne politike", navodi se u saopštenju centralne banke.
Narodna banka Srbije u ovoj godini planira inflaciju od 4,5 odsto sa odstupanjima od plus-minus 1,5 odsto, odnosno inflaciju na kraju godine u rasponu od tri do šest odsto.
