Izvor: Blic, 12.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goran Pitić: Sve teža borba za donacije
Goran Pitić: Sve teža borba za donacije
Vlada Srbije ispunjava obećanja i čini sve da svoje 'domaće zadatke', kao što su demokratizacija zemlje i stvaranje ambijenta za tržišno poslovanje, uradi u što kraćem roku. Stoga s pravom očekujemo da i međunarodna zajednica sa svoje strane ispuni ono što je obećala, jer najavljena finansijska pomoć stiže sporije i u skromnijem obimu nego što smo očekivali, ističe u razgovoru za 'Blic' Goran Pitić, republički ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za ekonomske odnose sa inostranstvom.
O kojim sumama je reč i kako objašnjavate ta izneverena očekivanja?
- Od obećanih donacija od 5. oktobra 2000. godine do kraja prošle godine u našu zemlju su ušle dve milijarde maraka donatorskih sredstava. Od te sume u prošloj godini je potrošeno 1,250 milijardi maraka u novcu i robi, a ostatak su krediti za premošćavanje duga prema Evropskoj investicionoj banci čime smo povratili status i stekli pravo da uzimamo nove kredite. Najveći deo tog novca, skoro trećina, utrošeno je za energetiku, zatim za isplatu zaostalih socijalnih davanja za više stotina hiljada porodica, ali i za ispomoć zdravstvu i poljoprivredi. Od novca koji je obećan na donatorskoj konferenciji u Briselu stigla je trećina, toliko očekujemo i ove godine, a dogodine bi trebalo da se realizuju i preostale donacije. To je manje nego što smo očekivali, možda zbog toga što nismo znali logiku donatora, a s druge strane, zato što smo ponekad imali problema sa administracijom donatora. Ono što je ipak pozitivno jeste to što je najveći deo pristiglih donacija, skoro 90 odsto, u skladu s našim potrebama i prioritetima. Najveći deo je u opremi koja je nabavljana tenderima. Da li je bilo nenamenskog trošenja donatorskih sredstva i kakvi su mehanizmi zaštite da se ne ponovi slučaj Bosne i Hercegovine gde je najveći deo ovog novca odlazio u privatne džepove?
- Možemo da se pohvalimo da do sada nije otkriven nijedan slučaj zloupotreba. Mehanizma je takav da ako je u pitanju novac onda on ide na osnovu prethodno utvrđenih prioriteta i on se uplaćuje ili na račun ovog ministarstva ili NBJ. Nakon prodaje deviza NBJ novac ide u republički budžet tako da se praktično on i ne vidi. Naš račun je transfernog karaktera jer Ministarstvo finansija prosleđuje resornom ministarstvu taj novca i ono je nadležno da on stigne do krajnjih korisnika. Hoće li na osnovu tih analiza biti uvećan iznos donacija za ovu godinu i ubrzan njihov dotok?
- Nadamo se da će se to dogoditi bez obzira na to što nam neke okolnosti ne idu naruku. Naime, naše procene pre nego što se 'dogodio Avganistan' i sve vezano za to bile su da bi u ovoj godini mogli da dobijemo oko dve milijarde maraka. Sada bismo mogli da napravimo malu reviziju imajući u vidu da će u svetu biti jaka konkurencija za donatorska sredstva i teško je predvideti da li će se otvoriti neko novo žarište koje će ugroziti našu poziciju. Imajući sve to u vidu, bili bismo zadovoljni ako bismo obezbedili do 1,7 milijardi maraka, a najveći deo tog novca upotrebiće se za rehabilitaciju infrastrukture. To što možda naša zemlja bude gurnuta iz žiže interesovanja, bar po pitanju donacija, ne mora da bude tako loše ukoliko mi obezbedimo da u ovoj godini uradimo dosta na pokretanju biznisa. S druge strane, jako je važno da održimo ritam i da ono što nam je obećano, a na startu su Svetska banka i Evropska unija govorile o donatorsko-kreditnoj podršci od četiri milijarde dolara i to za tri godine, zaista i dobijemo.
Ko su najveći donatori i koliko je njihova pomoć uslovljena ili iznuđena?
- Naš najznačajniji bilateralni donator je Nemačka po onome što je potrošeno, a prema onome što je najavljeno, pridružuje joj se i Italija. Najjači partner je EU koja je po obimu i brzini potrošnje obećanih sredstva u samom vrhu, a pomoć imamo i od manjih zemlja kao što je Norveška. Od donatora očekujemo da pokažu više interesa za ovu zemlju jer naš je ključni motiv da je ovo jedinstvena šansa za Srbiju i za Balkan. Mi se nalazimo u dvorištu Evrope i zato bi EU i te kako morala da vodi računa o tome da se 2004. godine stvaraju nove granice Evrope i da njen sused postaje Srbija. Šta još treba da se uradi da bi se pospešio priliv direktnih stranih investicija?
- To će zavisiti od toga šta se u ovoj godini uradi povodom pitanja snižavanja političkog rizika, znači i narednih par nedelja, i na osnovu toga će se prosuđivati da li ćemo biti kvalifikovani kao zemlja koja na velika vrata ulazi u međunarodnu zajednicu. Ostaje i rešavanje pitanje federacije, Kosova i stabilnosti regiona. Pored toga, preostaje još dosta toga da se uradi. Pre svega da osposobimo zemlju za stvarni biznis tako što ćemo svi raditi na otklanjanju prepreka za strane investicije i to od viznog režima do dobijanja dozvola, sređivanja sudstva, adminstracije, zakonodavne infrastrukture. Zakon o stranim ulaganjima je već usvojen, usvajanje čeka zakon o koncesijama, u završnoj fazi je zakon o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži, u razradi je projekat o lizingu, zakon o slobodnim zonama, zakon o zalozi, radi se na zakonu o preduzećima i stečaju, zakonu o javnim telekomunikacijama, gotov je i paket predloga antikorupcijskih zakona. Ako sve to stignemo da uradimo do juna i ako privatizacija bude uspešna, imaćemo priliku da privučemo znatan inostrani kapital. Postoji li opasnost da u ostvarivanju interesa stranih investitora zbog nezavidne ekonomske situacije budemo lak plen?
- Sve što se radi, a na prvi pogled može da izgleda nepopularno, radi se upravo zbog toga da se zaštiti naš interes i da ne postanemo perionica prljavog novca. Normalno je da stranci imaju interes da dođu i ulože novac i njihov biznis ovde treba da nađe svog partnera tako da mi imamo svoj interes u tom biznisu. S druge strane, tu vrstu komunikacije sa zemljama koje imaju interes za ovaj region da im kažemo da je i za njih bolje da im u budućnosti smanjimo brige za našu zemlju tako što ćemo se razvijati ne kroz donacije, bombe i rakete i finansiranje organizacija za borbu za demokratiju, već kroz investicije u uređenoj tržišnoj privredi i demokratskom društvu. Mir u kući i stabilnost ovog regiona je i u našem interesu, ali i u interesu Evrope. Zona slobodne trgovine Šta Srbija dobija kad u januaru 2003. godine postane deo zone slobodne trgovine?
- Prvenstveni značaj će imati zbog obezbeđenja protoka robe bez carina i to na tržištu od 55 miliona ljudi. Međutim, Srbiji se ulaskom u ovu zonu stvaraju šanse da privuče kapital sa rizičnih područja. Na primer, investitori pokušavaju da iz Latinske Amerike, pa čak i iz SAD, izvuku svoj kapital. Radi se o kapitalu koji se meri milijardama dolara, koji pokušava da nađe novu zonu destinacije i, ako ovo bude taj region koji će zasvetleti kao nešto što je interesantno, eto nama prilike da budemo konkurentni. Marica Vuković
