Izvor: Blic, 02.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorak uvozni šećer
Gorak uvozni šećer
BEOGRAD - Ako Crnogorci odbiju naš predlog da u Baru i na drugim graničnim prelazima naplaćuju carinu od 20 odsto na uvozni šećer i prelevmane, koji će biti zaštita od uvoza, a istovremeno i stimulacija domaćoj proizvodnji, moraćemo mi na Brodarevu da naplaćujemo svoje dažbine. Jer, jedini značajan upad na naše tržište je šećer koji je preko Crne Gore u Srbiju ulazio bez naplate carine, kaže za 'Blic' Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Vladi Srbije, ističući da je Srbija otvorila granice i za slobodan uvoz i za izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Veselinov navodi da će, zarad povećanja proizvodnje šećera, država premirati setvu 70.000 hektara šećerne repe. Za svaki hektar seljaci će dobiti po 4.000 dinara, za pokrivanje minimuma troškova.
Ističući da država nije biznis-savetnik i da nikoga ne savetuje šta da seje, sagovornik 'Blica' kaže da je država dužna da da informaciju o uslovima proizvodnje i prometa na domaćem i stranom tržištu, a zemljoradnici, poljoprivredna preduzeća i zadruge treba na osnovu tih podataka sami da donose odluke o svojoj proizvodnji.
- Od 1992. godine smo uglavnom uvozili poljoprivredne proizvode, a šećer nam je postao najveća izvozna stavka. Prošle godine smo 90 odsto uvoza pokrili izvozom, a početkom 2003. izvoz je već nadmašio uvoz. Ove godine očekujem povećanje poljoprivredne proizvodnje za najmanje tri odsto. Naša perspektiva je izvoz svežeg voća, ali i gotovih proizvoda, sokova, kompota, džemova i marmelade. Ove godine treba da imamo mnogo veću proizvodnju malina, a očekujemo i odličnu proizvodnju ostalog voća i voćnih proizvoda, kao i šećera, suncokreta, jestivog ulja, soje - nabraja Veselinov, napominjući da su poljoprivredni proizvodi iz Srbije cenom konkurentni, jer 'uživamo povlastice Evropske unije, pa u ove zemlje izvozimo bez kvota i naplate carina'.
Komentarišući da je Srbija postala izvozna agrarna zemlja i pored brojnih nezasejanih parcela, Veselinov kaže da je uvek bilo deset odsto neobrađenih njiva. Nešto zbog kiselosti zemljišta i lošije klase parcela, koje se, tradicionalno, manje obrađuju, a nešto i zbog staračkih domaćinstava, jer omladina odlazi u grad.
- To je i razlog da je prodaja poljoprivrednog zemljišta još mnogo veća od tražnje. U toku je niz akcija za poboljšanje poljoprivredne proizvodnje. U Srbiji 77 odsto gazdinstava nije veće od pet hektara. Za akciju ukrupnjavanja zemljišnih poseda do 50 hektara Vlada Srbije izdvojila je 500 miliona dinara. Želeo bih da sav novac bude utrošen. Zemljoradnici treba da znaju da moraju kupiti najmanje tri hektara da bi im država isplatila trećinu uloženih sredstava - objašnjava Veselinov, navodeći da u centralnoj Srbiji ogromne površine poljoprivrednog zemljišta spadaju u kategoriju kiselog.
Da bi se pomoglo ozdravljenje ovih parcela i kisele njive dovele do zdravih, od 1. marta pokrenuta jee akcija besplatnog davanja saveta i kreča.
Država kasni dva meseca sa isplatom premija za mleko. U toku je isplata januarskih premija. Srbija će ove godine dostići proizvodnju mleka iz najboljih vremena od dve milijarde litara, a od toga za otkup u mlekarama 700 miliona litara.
- Mi nemamo višak mleka, već manjak novih proizvoda od mleka. Uz stare strukture mlečnih prerađevina u asortimanu domaćih mlekara nedostaju voćni jogurti, novi namazi, kiselomlečni proizvodi, kao i nove vrste sireva. Zato je uvoz ovih proizvoda normalan. Naše mlekare treba da proizvode sir mocarelu, a ne da se žale na konkurenciju seljaka koji prodaju beli sir na pijacama - smatra Veselinov ističući da je u Srbiji, inače, katastrofalno mala potrošnja mleka i da skoro 40 odsto dece ne pije mleko.
Ministar poljoprivrede smatra da je izlaz u privatizaciji mlekara: da stignu nove investicije, novi proizvodni programi i da ti proizvodi budu jeftiniji od uvoznih, a što kvalitetniji, jer potrošač želi ono što može da kupi i na zapadu, da ne bi više morao ide u Segedin. J. P. Uvoz mesa beznačajan
- Uvoz mesa u Srbiju je beznačajan, jer se uglavnom uvozi riba i morski proizvodi, kao i prerađevine od mesa, a to ne čini nikakvu konkurenciju domaćoj proizvodnji. Za pohvalu je što je krenuo izvoz mesa, jer su Italija i Grčka zainteresovane za našu junetinu. Ali, dok se naše klanice ne registruju za izvoz mesa i prerađevina od mesa, teško je napraviti veće pomake. Savezna administracija napravila je velike propuste što to nije ranije urađeno. Sad smo za izvoznike kandidovali 'Juhor', 'Karneks', 'Neoplantu', a izvozu će doprineti i obavezno cepljenje protiv svinjske kuge, što je prvi uslov za izvoz u Evropsku uniju - kaže Veselinov. Sladoledi prednjače
Uvoz mleka i mlečnih prerađevina je oko tri odsto domaće proizvodnje. A kod uvoza mlečnih proizvoda ne dominira ni mleko u prahu, ni mlečni proizvodi, već sladoledi 'delta', 'nestle' i drugi, kaže Veselinov, komentarišući aktuelnu situaciju u mlekarstvu.
- Carinskom politikom se ide na potapanje uvoza (20 odsto carine plus prelevmani), jer okolne zemlje (Hrvatska, Slovenija, Mađarska...) daju izvozne subvencije. Predložili smo prelevmane, ali, praktično, potrebe za prelevmanima nema - kategoričan je Veselinov.
