Izvor: B92, 24.Jul.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godine koje će pojesti hrana
Navikli smo da su cene poljoprivrednih proizvoda skakale u proleće, kada počnu da se tanje zalihe, a ne tik posle žetve i pred berbu kukuruza.
Sada, zbog suše, odnosno podbačaja u proizvodnji sirovina ne samo kod nas već i u celom svetu, možemo očekivati veliki cenovni udar na jesen, a na proleće, možemo samo da slutimo nas čeka.
Za samo deset dana soja je na berzi narasla s 58 dinara na 71,5, što je nezapamćen skok. To najbolje govori o situaciji na sprženim njivama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i na tržištu poljoprivrednih proizvoda, ali i o tome kakve će nas cene u radnjama dočekati na jesen.
Soja je apsolutni rekorder, ali i pšenica, kukuruz i druge kulture obaraju sve cenovne rekorde iz poslednje decenije ili dve.
Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin, podseća na to da je kukuruz imao najveću vrednost 12. oktobra 2007. godine, kada je bio 17,60 dinara, odnosno 326 dolara, i sve do sledeće berbe je ostao na visokom nivou.
Juče je žuto zrno na novosadskoj berzi koštalo 25 dinara, i to je apsolutni rekord u dinarskom smislu, međutim ne i u dolarskom jer mu je cena 262 dolara.
"Ali, s obzirom na to kakvu tendenciju rasta ima, verujem da će kukuruz brzo prestići i dolarsku vrednost iz 2007. godine. Pšenica je "pik" imala u aprilu 2008. godine, kada je koštala 23 dinara, a sad je 25. Međutim, 23 dinara su bila 454 dolara, a sada je tih 25 dinara 262 dolara" , navodi Galetin, uz ocenu da je sada mnogo ujednačeniji rast cena svih primarnih poljoprivrednih kultura, odnosno da u istom periodu imamo sinhronizovan rast.
U dinarskim iznosima sve su te cene na apsolutnim maksimumima. Posmatrano u dolarima, soja je oborila rekord, a za dve nedelje svoj najveći dolarski iznos mogao bi prestići i kukuruz, ako ne padne valjana kiša, ali pitanje je da li će i tada toj žitarici biti bolje .
Elem, rast cena najvažnijih sirovina iz sektora proizvodnje neminovno će dovesti do toga da će cene tih roba biti izuzetno visoke i na međunarodnom i na našem tržištu. Međutim, Srbija ima tu prednost što ima takav prirodni resurs i proizvodni kapacitet da može zadovoljiti svoje potrebe, smatra Galetin, uz upozorenje na to da princip samodovoljnosti može biti donekle ugrožen zatvaranjem bilansa u proizvodnji kukuruza, koji je od očekivanja da ćemo imati rekordnu proizvodnju i izvoz došao do toga da razmišljamo o tome da li će ga biti dovoljno za potrebe Srbije.
Međunarodna konkurencija na tržištu kukuruza je izuzetno ozbiljna, ali se Srbija i pored toga izborila za to da bude među prvih deset izvoznika u svetu i, po njegovoj oceni, bila bi velika šteta da ta tržišta tako lako izgubimo.
– Svakako ćemo imati problem nedostatka robe i zato sada treba biti mudar, najpre proceniti koje ćemo količine imati kada se usev skine i nakon toga doneti mudru politiku da bismo zadržali izvozna područja, a u isto vreme zaštitili domaće bilanse – rekao je Galetin.
