Izvor: Politika, 10.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina važnih odluka
Ključno mesto na listi političkih prioriteta: prvi samit lidera EU u nemačkoj režiji (8. i 9. marta, Brisel) biće posvećen energetskoj politici
Iako je obezbedila zamašne rezerve nafte i gasa – za više od tri meseca – Nemačka je (bila) dvostruko pogođena energetskim sporenjima između Moskve i Minska: uveliko je zavisna od onoga što protiče naftovodom "Prijateljstvo" – pola miliona barela dnevno, petina ukupnih potreba – i kao trenutno predsedavajuća u Evropskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uniji, koja je energiji dala središnje mesto na listi političkih prioriteta u svom mandatu.
Već prvi samit lidera evropske familije u nemačkoj režiji, planiran za 8. i 9. mart u Briselu, biće posvećen ovoj temi koju je zavrtanje slavine na "Družbi" ("Prijateljstvu") i "odsecanje" zapadne Evrope, Nemačke i Poljske u prvom redu, učinilo dramatično aktuelnom.
Na tom samitu bi trebalo da se usvoji akcioni plan kao osnova jedinstvene energetske politike u Evropskoj uniji, čiji glavni ciljevi su smanjenje (pre)velike zavisnosti (u slučaju nekih zemalja gotovo apsolutne) od isporuka iz Rusije – najveći liferant energije u EU – i obezbeđivanje garancija za redovne isporuke (i) u vremenima neočekivanih kriza.
Ekspert za spoljnu politiku u socijaldemokratskoj poslaničkoj frakciji u Bundestagu Gert Vajskirhen je povodom alarmantnih vesti vezanih za "Družbu" rekao da će 2007. biti "ključna i presudna" za energetsku politiku Evropske unije.
Brisel bi, upozorio je Vajskirhen, trebalo da "pojača pritisak" na Moskvu i unese ključne stavke iz zajedničkog dokumenta koji Rusija nije ratifikovala u novi sporazum o (strateškom) partnerstvu i kooperaciji između Brisela i Moskve.
To misli i njegov konzervativni kolega, predsednik odbora za spoljnu politiku u Evropskom parlamentu Elmar Brok. Članice Evropske unije bi morale, kaže Brok, da se organizovanije i efikasnije međusobno pomažu i štite, kako ne bi pojedinačno ispaštale zbog eventualnih prekida u isporukama.
Ovaj političar sugeriše svojoj zemlji da iskoristi polugodišnji predsednički mandat i evropsku familiju usmeri, kad je reč o snabdevanju naftom, ka centralnoj Aziji i južnom Kavkazu. Što više liferanata, manje opasnosti da zapadnemo neočekivano u teškoće, kaže Brok.
Strah da bi Moskva mogla u ostvarivanju sopstvenih interesa češće da poseže za "energetskim oružjem" postao je u javnosti Zapada gotovo "fizički opipljiv" još pre godinu dana kada su zavrnute slavine Ukrajini. Oni koji na sve ovo, uključujući i belorusku reprizu, gledaju, međutim, hladnije glave, upozoravaju da se ne treba "bacati kamenjem" isključivo na Moskvu: ukidanjem poslednjih privilegija nasleđenih još iz sovjetskih vremena u isporuci nafte i gasa i uvođenjem komercijalnih cena, Rusija ispunjava jedan od (važnih) uslova za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer priznaje da ga "zabrinjavaju neka zbivanja u Rusiji", ali upozorava da je strateški interes njegove zemlje upućenost Moskve na Evropu i njene vrednosti i da na toj osnovi, na fer način, treba regulisati međusobne odnose EU i Rusije. Ovo upozorenje bi moglo da se "pročita" i kao indirektna poruka Poljacima koji su pokazali rezervisanost prema najnovijim inicijativama Brisela u formulisanju partnerskih odnosa sa Moskvom.
"Družbom" se, inače, liferuje dnevno više od dva miliona barela, od čega 1, 6 ide direktno u Evropsku uniju, a resto ostaje u Belorusiji. Ovaj naftovod je izuzetno važan i za samu Nemačku. Od 112 miliona tona nafte, koliko zemlja uveze, jedna petina stiže kroz njegove cevi.
-------------------------------------------------------------------------
Merkelova "vaskrsava" nuklearke
Nemačka kancelarka Angela Merkel je, u okviru poteza koje bi zemlja trebalo da preduzme radi smanjenja svoje zavisnosti od uvoza energije, dovela juče u pitanje odluku prethodne vlade o postepenom gašenju nuklearki.
Merkelova je tom idejom pružila još jedan "šlagvort" za svađu partneru u okviru "velike koalicije", socijaldemokratama. Predstavnici Socijaldemokratske partije (SPD) zaista su se promptno (brzo) oglasili. Zamenik predsednika poslaničke frakcije socijaldemokrata u Bundestagu Ulrih Kerbel je konstatovao da onaj ko koristi teškoće u isporuci nafte kako bi (ponovo) propagirao nuklearke, nije u stanju da "intelektualno shvati temu" snabdevanja energijom: benzin se ne može nadoknaditi uključivanjem nuklearki.
Energično su reagovali i zeleni, glavni zagovornici odustajanja od nuklearne energije.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 10.01.2007.]
