Izvor: B92, 31.Dec.2011, 06:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina od 364 dana spašava privredu
Matematičari i ekonomisti sa Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru koncipirali su kalendar u kom nema prestupnih godina, već svaka godina traje tačno 364 dana.
Tvorci ovog kalendara tvrde da bi već sama njegova predvidivost privredi obezbedila uštede koje se mere milijardama, a uštedeo bi novac i pojedincima, jer kreditori ne bi mogli da zaokružuju periode na koje izračunavaju kamatu.
Za razliku od ranijih ideja za reformu kalendara, ova se odlikuje i time što čuva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sedmodnevnu radnu nedelju, a predlagači tvrde da bi nov kalendar pojednostavio i svakodnevni život i omogućio racionalno i trajno planiranje godišnjih aktivnosti, od škole do godišnjih odmora.
Banke, osiguravajuća društva i država lakše bi izračunavali kamate, kompanije bi jednostavnije planirale godišnje odmore, a država školske praznike.
Po novom kalenradu, praznici i svi značajni datumi uvek bi padali u isti dan. Umesto prestupnih godina, radi usklađivanja kalendara sa solarnim ciklusom svake pete ili šeste godine je tu po jedan "mini-mesec" od nedelju dana.
Sve anomalije sadašnjeg kalendara novi kalendar rešava tako što godinu deli na četiri istovetna kvartala, u kojima po dva meseca imaju 30, a treći 31 dan.
Reforma tu međutim ne bi stala jer dvojac, astrofizičar Ričard Kon Henri i ekonomista Stiv Hanke, predlaže i univerzalno vreme za sve vremenske zone u svetu, koje su po njima nepotrebne, baš kao i letnje računanje vremena.
