Izvor: Politika, 25.Jan.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina duga, a prognoze nesigurne
EBRD procenjuje da će ovogodišnji privredni rast Srbije biti 2,4, MMF bi bio zadovoljan i rastom od 1,5 odsto, dok Unikredit prognozira pad od 0,5 procenata
Ekonomisti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) bili su optimističniji od naših političara i ekonomista, izračunavši da će rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji ove godine biti 2,4 odsto. Prema oceni te ugledne međunarodne finansijske institucije, naša zemlja će, u konkurenciji svih bivših jugoslovenskih republika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imati najveću ekonomsku ekspanziju.
Državni zvaničnici dosad su u javnim nastupima uglavnom prepisivali procenu Međunarodnog monetarnog fonda, koja pokazuje da će rast privrede dostići 1,5 procenata. Kritičari vlasti uglavnom se hvataju za pesimističnu prognozu Unikredit grupacije, po kojoj će i ove godine Srbija ostati u minus zoni (pad od 0,5 odsto). Još težu sudbinu našoj zemlji nedavno je prorekao nobelovac Džozef Stiglic, ocenivši da nas bolja ekonomska budućnost čeka tek 2013. godine.
Kojoj prognozi da veruju građani Srbije? Onoj koja im se najviše sviđa, jer su u periodu oporavka prognoze subjektivna stvar, našalio se ekonomista Vladimir Vučković. U biltenu „Makroekonomske analize i trendovi”, u kome je ovaj stručnjak angažovan, izgleda da najviše veruju Međunarodnom monetarnom fondu, jer se njihove procene za ovu godinu upravo zasnivaju na ekonomskom rastu od 1,5 odsto.
– Nije isključeno da će on biti i veći, ali trenutno to ne mogu sa sigurnošću da tvrdim – objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje šta je to što će u najvećoj meri pogurati rast BDP-a, odnosno svega što će se u našoj zemlji proizvesti za godinu dana, uključujući i uslužnu delatnost, Vučković odgovara:
– Industrijska proizvodnja je prošle godine doživela veliki pad. Od početnih 25 odsto, koliko je iznosio početkom godine, na kraju se pad sveo na oko 12–13 procenata. Dovoljno je da se prerađivačka industrija blago oporavi i da statističari to evidentiraju kao boljitak – objašnjava Vučković.
On dodaje da će ove godine uzdanica rasta biti i sektor građevine, ali da to nikako neće biti trgovina i usluge, kao što je to bila praksa ranijih godina, jer ekonomisti MAT-a ove godine predviđaju pad potrošnje.
I dok je ekonomija od 2000. u proseku rasla po stopi od 5,5 odsto, stručnjaci upozoravaju da je to vreme prošlo, ali i da postojeći model rasta mora da se menja. Jer, onaj zasnovan na visokom prilivu stranih investicija ali i ekspanzivnom rastu sektora usluga (saobraćaj, telekomunikacije, trgovina, ugostiteljstvo) otišao je u istoriju. Ekonomisti predlažu okretanje ka strategiji koja će povećati izvoz, ali i nastavak politike smanjenja državnih troškova.
Milojko Arsić, saradnik „Kvartalnog monitora”, publikacije profesora Ekonomskog fakulteta koji se takođe bave prognozama, takođe najviše veruje MMF-ovoj proceni.
– Ipak, privredna kretanja u Srbiji u najvećoj meri će zavisiti od situacije u Evropi – rezervisan je naš sagovornik.
On, takođe, smatra da će nosioci blagog razvoja ove godine biti industrijska proizvodnja, građevinarstvo, ali i sektor poljoprivrede.
Mnogo stvari je još neizvesno da bi se napravila precizna računica, dodaje. Još se tačno ne zna koliko će automobila proizvesti „Fijat Srbija”, koliko će stanova biti izgrađeno, da li će neki važni infrastrukturni projekti biti završeni.
A krizna godina koja je za nama možda je najbolji svedok koliko stručnjaci mogu da omanu u procenama. Za one sa slabijim pamćenjem, MMF je uoči krize ambiciozno prognozirao da će Srbija 2009. godine zabeležiti rast od čak šest procenata. Stvarnost je kasnije demantovala stručnjake pa su pozitivna očekivanja prepolovljena. Tako smo krajem 2008, kada se krojio budžet za prošlu godinu, računicu zasnivali na rastu od tri odsto, iako je mnogima bilo jasno da će biti ispod nule. Uz nekoliko prekrajanja državne kase, opet vodeći se projekcijama svetskih stručnjaka, lane smo stigli i do pada od četiri odsto. Na kraju godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pad BDP-a bio je 2,9 odsto.
Ako je za utehu, nije samo srpskim ekonomistima prošle godine loše išla ekonomska matematika. Kriza je svima pomrsila račune, pa su omanuli i mnogi svetski stručnjaci.
A. Nikolić
[objavljeno: 26/01/2010]
.jpg)
