Izvor: B92, 07.Okt.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalna finansijska kriza
Beograd, Vašington, Moskva, Minsk -- Posledice svetske finansijske krize počinju da izazivaju lomove čak i u najbogatijim zemljama sveta, a nove mere, drugačije od SAD, priprema EU.
Vlasti evropskih zemalja uvode dodatne mere kako bi sprečile dalje širenje ekonomske krize. Na jučerašnjem sastanku ministara ekonomije i finansija Evropske unije odbijen je predlog da se osnuje telo za nadzor finansijskog sistema na starom kontinentu, ali su dali recept za rešavanje krize koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se razlikuje od američkog.
"Moramo imati koordinisanu akciju da bismo izbegli jednostrane odluke sa mogućim negativnim posledicama. Svakom ulagaču i štediši treba da vratimo poverenje i da poboljšamo stanje na međubankarskom tržištu", rekao je Žoakin Almunja, član Evropske komisije zadužen za ekonomske i monetarne poslove.
U Danskoj je doneta odluka da se stvori dugoročni državni fond za održavanje finansijske stabilnosti i ukloni ograničenje osiguranog iznosa štednje. Lars Leke Rasmusen, ministar finansija Danske, kaže da se mora povratiti poverenje u finansijski sektor Danske.
"Sada smo izvadili najjače oružje, tako da sigurnost garantuje cela kreditna sposobnost zemlje. To smo učinili da bismo što pre vratili poverenje u finansijski sektor Danske", rekao je on.
Čak je i na Islandu, zemlji sa najvišim standardom u Evropi, kriza je ugrozila finansije. Pad na Frankfurstkoj berzi iznosio je sedam odsto, uprkos objašnjenju vlasti da će garantovati osiguranje čak i za najviše štedne iznose.
U londonskom Sitiju nervozni brokeri gledali su kako akcije gube osam odsto vrednosti, uprkos rečima sekretara za finansije Alistaira Darlinga da vlastima ništa nije važnije od očuvanja finansijskog sistema zemlje.
"Finansijske transakcije su sastavni deo našeg života, jer ljudima omogućuju kupovinu, plaćanje usluga, otplaćuju za kuću, štede za penzije i investiraju. Zato je važno da podržimo bankarski sistem u celini i budemo spremni da intervenišemo u pojedinim slučajevima", rekao je Darling.
Brokeri na Njujorškoj berzi sa pesimizmom su gledali kako se vodeći indeks Dau Džons spušta ispod psihološke granice od 10.000 poena.
Zelik: G7 ne radi
Vrednost deonica na berzama u Aziji pada zbog strahova investitora da planovi vlada pojedinih zemalja nisu dovoljni za spas finansijskog sistema.
Australijska centralna banka smanjila je kamatne stope za jedan procenat više od planiranog. To je ohrabrilo investitore iz sveta da Australiju vide kao pouzdano mesto za ulaganje.
Fabrike automobila od jutros su među najvećim gubitnicima u Japanu. Vrednost akcija Micubiši motorsa pao je za 11 procenata, Nisana za 7,2, a Tojote 6,4 procenta. Deonice na Tajvanu četvrti dan za redom su u padu.
Pad i na domaćoj berzi
Poput svetskih berzi, i na beogradskoj su indeksi juče zabeležili najveći pad do sada.
Belex 15, indeks akcija 15 najlikvidnijih kompanija u Srbiji, izgubio je nešto više od 8 odsto svoje vrednosti. Istovremeno, opšti indeks domaće berze Belexline izgubio je 5,5 odsto.
Učešće stranih investitora bilo je nepuna 24 procenta u ukupnoj trgovini, za razliku od ranijih 50 procenata.
"Berza u Sjedinjenim Državama je pala ispod 10.000 i rezultat je da su ekonomija i finansijska situacija u Americi veoma loše. Nadam se da će politika SAD stabiliovati tržište", kaže Šoiki Nakagava, japanski ministar finansija.
Analitičari smatraju da nema razloga za brigu i da trenutna kriza neće imati dugoročne posledice. "Ne verujem da možete da opišete ovo kao paničnu rasprodaju", smatra ekonomista Bernard Dojl.
"Ako nepristrasno pogledate, shvatićete da se radi o realnim potresima tržišta. Ali, nazvati ovo panikom, nije realno. Mislim da ljudi veoma pažljivo posmatraju sve što se dešava po centralnim bankama u svetu", kaže on.
Robert Zelik, direktror Svetske banke, kaže da grupa G7 ne radi i da svetu treba nova grupa ekonomista, stručnjaka, koji će sagledati situaciju, zajedničke interese i naći rešenje za izlaz iz problema.
Za potrebe finansijske i ekonomske saradnje, prema Zelikovim rečima, treba da postoji grupa koja će pored G7 uključiti i zemlje poput Brazila, Kine, Indije, Meksika, Rusije, Saudijske Arabije.
"Mi nećemo kreirati novi svet, obnovićemo stari. On mora da bude fleksibilan i da se stalno razvija. I drugi mogu biti uključeni posebno ako su spremni da preuzmu odgovornost", kazao je Zelik.
"Nova grupa mora održavati video konferenciju kako bi odgovorni bili u stalnom kontaktu. Treba nam nešto nalik ’Fejsbuku’ za međunarodnu ekonomsku diplomatiju", rekao je on.
Direktor Svetske banke dodaje da se globalni ekonomski problemi moraju rešavati zajedničkim snagam i da sva tržišta treba da znaju svoju ulogu u kreiranju novih svetskih finansijskih pravila.
Rusija: Specijalna grupa prati procese
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je na preduzimanje hitnih međunarodnih mera u borbi protiv globalne finansijske krize.
"Kriza međunarodnog finansijskog sistema zahteva hitnu zajedničku akciju. Sada je jasno da je došlo vreme za nove odluke", poručio je Medvedev.
On je odao da će se priključiti evropskim liderima na Konferenciji o svetskoj politici u francuskom gradu Evijanu 8. oktobra, gde će, prema njegovim očekivanjima, lideri doći do zajedničkog rešenja globalnog problema.
Medvedev (Fonet)
Rusija je formirala specijalnu radnu grupu za reagovanje na svetsku finansijsku krizu, koja razrađuje mere za sprečavanje negativnih posledica na rusku ekonomiju i u čijem radu učestvuju predsednik i premijer, saopštio je predsednik ruske vlade Vladimir Putin.
"Kod nas je stvorena specijalna radna grupa koja u realnom vremenu prati sve te procese i donosi neophodne odluke - u Vladi i administraciji predsednika", rekao je Putin, navodeći da je to faktički jedinstvena radna grupa u kojoj najaktivnije učestvuju on i predsednik Dmitrij Medvedev.
Putin je u Belorusiji, gde se nalazi u poseti, podsetio da je Vlada donela paket mera za sprečavanje negativnog uticaja na rusku ekonomiju.
"Vidimo kakvi teški procesi se dešavaju u ekonomiji SAD, finansijskom sistemu zapadnih zemalja i SAD, i kod nas je stvorena specijalna radna grupa koja prati te procese", rekao je ruski premijer.
Putin je naveo da je sa domaćinima u Minsku razgovarao i o finansijskoj saradnji Rusije i Belorusije, jer se shvata da je potrebno raditi zajednički u tom pravcu.
