Izvor: B92, 18.Feb.2014, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavobolja oko poreza
Beograd -- Rok za uplatu prve rate poreza na imovinu je istekao 14. februara, ali su svi građani i pravna lica zbog neradnih dana praznika mogli do danas da uplate tu ratu
Za većinu građana i dalje je nepoznanica koliko novca će morati za tu namenu da izdvoje u ovoj godini.
Pravilniji način za prikupljanje poreza ili glavobolja? Nadležni kažu da će većini ostati više para u novčanicima, jer će rešenja za povećanje poreza uglavnom sačekati one koji žive u najskupljim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zonama stanovanja. Takav pristup najavljuju u Kragujevcu.
"Rast je samo u ekstra zoni i prvoj zoni, govorim oko stanova, a da su svi ostali oko kuća, poljošprivrednog zemljišta, negde na stavci od oko nule ili čak i minus 30 posto", kaže Nebojša Vasiljević član Gradskog veća Kragujevca.
Poslodavci smatraju da će oni dodatno biti opeterećeni. Smatraju da će im prestanak ubiranja naknade za građevinsko zemljište i njeno obuhvatanje porezom kojim se računa tržišna, a ne knjigovodstvena vrednost imovine, povećati troškove od 40 do 100 odsto.
"Lokalne samouprave su praktično ovo spajanje naknade za građevinsko zemljište i njeno utapanje u porez na imovinu iskoriste uglavnom a zaračunaju maksimalne stope poreza na imoviunu koji 0,4 odsto na procenjenu tržišnu vrednost. Mnogi privrednici bi voleli i bili spremni da prodaju objekte u kojima rade kada bi zaista bilo kupaca po toj vrednosti po kojoj procenjuje te poreske uprave", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Prethodnih meseci nadležni su upozoravali da bi promena načina naplate mogla da bude problem lokalnim samoupravama pa ne čudi to što su prve rate, kao deo novca potrebnog za budžet, obračunate na osnovu prošlogodišnjeg poreza. Ipak stručnjaci naglašavaju da i pored te manjkavosti, novi način naplate predstavlja pravedniji način od prethodnog.
"Vi sad kao referncu koliko treba da platite porez imate tržišnu vrednost vašeg stana. Zna se koja je kvadratura, zna se koliko košta kvadrat u toj određenoj zoni, nije više ceo grad ista cena nego su opštine su se više potrudile da ga zoniraju jer je centar skuplji nego periferija, tako da mislim da imamo pravedniju sliku koliko jedan stan vredi i to je osnovica za oporezivanje", kaže Aleksander Grunauer.
Ipak Grunauer upozorava da bi osetan rast iznosa mogao da se desi u onim opštinama koje su do sada oporezivale imovinu po nižoj ceni od tržišne, ali i tamo gde nije bilo urađeno zoniranje, pa je za stan na periferiji trebalo da se plati isto kao u centru. Još jedan problem je procena da je u Srbiji svaka peta nekretnina neprijavljena i da za nju vlasnici ne plaćaju porez, što će morati da se promeni.
