Izvor: B92, Beta, Tanjug, 17.Mar.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavni problem Srbije je recesija
Beograd -- Glavni problem Srbije sada su recesija i kočenje potrošnje, a doći će i do pada proizvodnje ove godine, kaže ekonomista Pavle Petrović.
Dinar treba pustiti da padne na svoj održivi nivo, kaže Petrović
Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta i urednik "Kvartalnog monitora", kaže da će sa druge strane nagli pad potrošnje kočiti inflaciju, koja je bila velika u prva dva meseca, uglavnom zbog promena administrativnih cena, dok tržišna odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bazna inflacija bazna nije toliko velika, tako da ona ne treba da nas brine.
Dodatni efekat recesije i pada potrošnje je i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita za 50 odsto u odnosu na prošlogodišnji januar, jer se smanjio uvoz, pa će biti manji i deficit platnog bilasna koji se sada procenjuje na oko 3,5 milijardi evra. Ta sredstva treba obezbediti spolja, iz državnih i privatnih izvora, kako bi ova godina bila održiva i dinar ne bi još značajnije pao, kazao je Petrović.
"Smatramo da dinar treba pustiti da padne na svoj održivi nivo. Možda je u januaru i februaru bila preterana zaštita kursa na šta je potrošeno preko 500 miliona evra. Sada više nema razloga za to, jer se najveći deo prilagođavanja dinara već odigrao, pa se ne očekuje značajniji pad", ističe urednik "Kvartalnog monitora".
On je dodao da bismo tako, s druge strane, sačuvali devizne rezerve, napominjući da je dodatni pad dinara u nekom smislu ekspanzivan, jer pokreće tražnju za domaćim proizvodima i stimuliše izvoz, pa može da deluje i antirecesiono.
Smanjiti referentnu kamatu
Petrović je istakao da je referentna kamatna stopa NBS još uvek visoka i da je treba smanjiti, jer se nije pokazala efikasnom u održavanju kursa dinara, što joj je bila primarna funkcija. Njeno smanjenje obezbedilo bi dodatnu likvidnost privredi, a ne bi povećalo inflaciju, koju će recesija držati pod kontrolom.
Niža vrednost dinara bi trebalo da bude kompatibilna sa tekućim deficitim spoljnog računa i to ispod deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), jer je do sada, sa precenjenim dinarom, deficit bio veći od 15 procenata BDP-a, što nije bilo održivo i pre krize. Niži kurs dinara bi trebalo da obezbedi veću domaću štednju i manje zaduživanje što bi omogućilo normalan rast privrede.
Petrović je rekao i da je inflacija pod kontrolom, iako je u prva dva meseca ove godine njen rast bio 5,4 odsto, jer je to povećanje „posledica administrativne promene cena".
"Inflacija neće biti problem u ovoj godini, jer će je pod kontrolom držati pad proizvodnje i potrošnje", rekao je on podsetivši da je bazna inflacija u januaru i februaru bila ispod dva procenta, što ukazuje da bi inflacija do kraja godine "mogla da bude do 12 odsto".
Bolje povećati PDV nego porez na dohotke
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da u budžetu za ovu godinu nedostaje 1,5 milijardi evra, što bi moglo da se reši smanjenjem javnih rashoda, povećanjem fiskalnog deficita i poreza, ali je ocenio da je mnogo bolje povećati PDV, nego porez na dohotke zaposlenih.
Sa stanovišta platnog bilansa i finansiranja privatnog sektora neophodno je najvećim delom obezbediti finansiranje iz inostranstva, putem kredita, kazao je Arsić i dodao da zaduživanje do dva odsto BDP-a ne bi ugrozilo održivost javnog duga. U poslednjem kvartalu prošle godine došlo je do snažnog pogoršanja javnih finansija, fiskalni deficit iznosi oko četiri odsto, a kombinacijom mera, mogao bi da se svede na tri odsto bruto društvenog proizvoda, navodi Arsić.
On je kazao da je postojeći fiskalni deficit u Srbiji, nastao zbog smanjenih prihoda od PDV-a, carina i akciza, samo delom posledica recesije, a značajniji deo je strukturne prirode. Arsić je istakao da je već sada neophodno usvojiti srednjoročni plan konsolidacije javnih finansija koji bi obezbedio smanjenje ukupnog fiskalnog deficita u 2010. godini, kroz eliminisanje strukturnog deficita.
Među merama koje mogu imati značajnog uticaja na smanjenje javne potrošnje, Arsić je naveo zamrzavanje plata u javnom sektoru do kraja ove godine, uz eventualnu pomoć onima sa najnižim primanjima, ograničenje penzija na nivou od 40 hiljada dinara, uvođenje poreza na penzije veće od prosečnih ili njihovo smanjenje.
Kao dodatne mere antirecesione politike Arsić je preporučio da država preuzme dug Puteva Srbije u iznosu većem od jedan odsto BDP-a, jer bi to značajno unapredilo likvidnost privrede. Dobre mere su i subvencionisanje kredita za stambenu izgradnju, uključivanje privatnog kapitala u infrastukturne projekte i pokretanje regionalne inicijative za sprečavanje odliva kapitala.
"Srbija u recesiji u 2009."
Izvor: EMportal, 17.Mar.2009
Pavle Petrović, glavni urednik Kvartalnog monitora Ekonomski trendovi i politika u Srbiji, rekao je danas da ulazak u recesiju postaje sve izvesniji. Prema oceni Kvartalnog monitora iznetoj pre mesec dana, recesija bi mogla dostiči dva odsto, što je u skladu s trenutnim pojekcijama Međunarodnog monetarnog...
