Izvor: Politika, 11.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Geneks” prvi test za strane investitore
Zakazanim tenderskim prodajama ništa ne stoji na putu, a kakav će biti odziv ne zavisi od politike već od atraktivnosti imovine i izlicitirane cene
Prvi veliki test o tome da li aktuelna politička situacija izazvana padom vlade može da utiče na potencijalne strane investitore polagaće se 31. marta. Za ovaj datum zakazano je javno nadmetanje za prodaju imovine „Geneksa” i to hotelskog kompleksa na Kopaoniku i beogradskog dela imovine u bloku 20 koja podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hotel „Kontinental”, „Apartmane”.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić već je izjavio da su čak 22 potencijalna investitora, među njima i strani, otkupila tendersku dokumentaciju za beogradsku imovinu i šest za kopaoničke hotele.
Mirko Kovač, vlasnik „Ateka” i, sasvim je izvesno, novi vlasnik RTB Bor. Možda bi on zbog naših političkih prilika i poželeo da utekne iz istočne Srbije, ali nema kud: vezuje ga 150 miliona dolara, koliko je dao kao prvu tranšu za kupovinu rudarskog basena. Do parlamentarnih izbora, on mora da plati još ostatak od 316 miliona dolara, tako da verovatno samo on zna kako se oseća u srpskom političkom vakuumu.
Iz iskustva dosadašnjih privatizacija, međutim, ne znači da političke prilike obavezno donose nemir kod stranih investitora. Da situacija u kojoj Srbija nema vladu punog legitimiteta, već samo takozvanu tehničku, ne mora biti prepreka za strane investicije svedoči i primer „Mobilkoma”, odnosno „Vip mobilnog operatera”. Naime, austrijska telekomunikaciona kompanija jedina je u novembru 2006. godine dostavila ponudu na tenderu za licencu za trećeg mobilnog operatera. Podsećanja radi, to je bilo samo mesec dana posle pada prve Koštuničine vlade i mesec dana pre novih parlamentarnih izbora.
Inače, dosadašnje prodaje svedoče da se broj kupaca koji se nadmeću ne podudara sa onima koji su otkupili tendersku dokumentaciju, pa zato ne treba da bude iznenađenja kada se na tenderu za „Geneks” ne pojavi dvadeset dvoje investitora.
Primera radi, u slučaju kupovine Robnih kuća Beograd čak četrdesetak firmi je otkupilo tendersku dokumentaciju, a na nadmetanju je bilo deset učesnika, iako je nova vlada slavila tek nekoliko meseci od formiranja. Kod prošlogodišnje prodaje novosadskog osiguravajućeg društva DDOR u javnosti je pominjano da je desetak zainteresovanih preduzelo tenderske korake, među njima i veliki igrači na evropskom tržištu osiguranja. Na kraju je samo italijanska „Fondijarija” dostavila konačnu ponudu koja u pogledu visine nije odgovarala očekivanjima ovdašnje javnosti. DDOR je lane prodat nekoliko meseci posle teškog formiranja druge Koštuničine vlade, što je tada ukazivalo da ona ima kakvu takvu budućnost, a da su samim tim i političke prilike stabilne.
I u novonastalim političkim prilikama sasvim je izvesno da proces privatizacije preostale neprodate društvene svojine ne može da bude zaustavljen. Jer, oko tog pitanja postoji potpuno saglasje. Privatizacija nije bila zaustavljena ni za vreme prethodne tehničke vlade. Prema novom zakonskom roku koji je usvojen kada i poslednje promene Zakona o privatizaciji, taj posao, koji je već probio zakonske rokove, trebalo bi da bude završen do kraja ove godine. Tačnije 31. 12. 2008. trebalo bi da započne privatizacija i poslednjeg preduzeća s društvenim kapitalom. Sada već odlazeća srpska vlada ubrzala je ovaj proces tako što je udvostručila broj preduzeća koja se mesečno prodaju na aukcijama, pokrenuti su i tenderi za preduzeća s velikom imovinom, a povećan je broj i prodaja firmi iz stečaja. U novim uslovima pitanje je samo da li će tehnička Vlada zakazivati nove tendere. Za „Zastavu”, na primer, predtenderski postupak je u toku, a sam rok prodaje još nije određen.
Ekonomski analitičar u Privrednoj komori Srbije Goran Nikolić ne veruje da će novonastala politička situacija zaustaviti strane investitore. „Sigurno ne one koji su već u igri za neku vrednu imovinu, poput one ’Geneksa’”.
– Smatram da je za njih rizik sada manji nego pre pada vlade. Tada je bilo neizvesno da li će vlada opstati, a sada se zna da će biti novih izbora posle kojih će situacija biti jasna. Grinfild investitori će verovatno sačekati razrešenje situacije. Privatizacija javnih preduzeća je druga stvar, verovatno će biti pomerena prodaja Jata koji je bio prvi na listi za prodaju – kaže Nikolić.
Ekonomista Vladana Hamović izjavila je da dosadašnje iskustvo pokazuje da raspisivanje izbora dovodi do određenog zastoja u privredi zemlje, ali da taj uticaj neće biti „strašan” ako formiranje nove vlade ne bude dugo trajalo.
Ako bude komplikacija u formiranju nove vlade to će se odraziti na ekonomska kretanja u zemlji, interes stranih ulagača i ponovno vraćanje Srbije u „rizičnu zonu”, istakla je ona.
Hamovićeva je ukazala da bi višemesečni privredni zastoj bio negativan za Srbiju, posebno zato što nema dovoljno sopstvenih sredstava, zbog čega su joj strane investicije neophodne.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 12/03/2008]
.jpg)
