Izvor: B92, 27.Avg.2013, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je oprema za solarne elektrane?
Tokom prošle godine oko 50 velikih svetskih proizvođača opreme za solarne elektrane bankrotiralo je ili su ih preuzeli poverenici.
U Hrvatskoj je nekoliko pogona za te namene zatvoreno ili suočeno sa problemima i gubicima, prenosi hrvatski Večernji list.
Ako postoji događaj koji dokazuje situaciju u kojoj se nalazi hrvatska industrija opreme namenjene proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, onda je to nedavno zatvaranje pogona novigradske kompanije Solaris.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Proizvođač solarnih fotonaponskih panela bio je lider domaće ekonomije, jedna od najbrže rastućih kompanija sa više od pola milijarde kuna prihoda. Jedini preostali proizvođač solarnih panela u Hrvatskoj je Solvis, ali ni on nije izbegao udar krize koja je pogodila globalno tržište ove energetske opreme - prihodi su mu pali sa 90 miliona kuna 2011. na 42 miliona prošle godine, ali se čini da planira povećanje proizvodnje.
Treći domaći proizvođač - kompanija Solarne Ćelije Split već godinama je suočen sa gubicima i pozamašnim poreznim dugovima, a svojevremeno je bio prvo postrojenje za izradu solarnih ćelija u ovom delu Evrope.
Hrvatska industrija solarne fotovoltične opreme doživela je krah i pre nego što je u punoj meri zaživela, a iako će mnogi za tu činjenicu okriviti nedovoljna ulaganja Hrvatske u razvoj te energetske grane, takav scenario u suštini je posledica šire krize kroz koju prolazi industrija na globalnom nivou, piše Večernji list.
Samo tokom 2012. godine 50-ak velikih svetskih proizvođača opreme za solarne elektrane bankrotiralo je ili preuzeto od strane poverenika.
U široj javnosti to se objašnjava velikom količinom jeftinih kineskih panela koji su preplavili tržište, ali to je samo jedan od simptoma, a ne uzrok krize.
Kako je interes za solarnom energijom - pod uticajem subvencija rastao, tako se događao i transfer tehnologija širom sveta.
Kineska industrija fotovoltične opreme tokom protekle decenije rasla je velikom brzinom, a tamošnji proizvođači danas zauzimaju oko 70 odsto svetskog tržišta.
Taj je rast imao tri bitne posledice. Prva je ta da, zbog slabe zakonske regulative za zaštitu okoline, razvoj sastava zaštite životne sredine nije pratio rast proizvodnje, što rezultira čestim ekološkim incidentima. Drugi je taj da su, zahvaljujući tim nižim ulaganjima u zaštitu okoline, azijski proizvođači dugoročno mogli postići nižu cenu proizvoda i oduzeti tržišni udeo zapadnim proizvođačima.
Treći je, pak, bila bespoštedna tržišna konkurencija zbog koje je cena vata instalirane snage solarnih fotovoltičnih panela u poslednjih nekoliko godina prepolovljena, a taj ritam nisu mogle izdržati ni neke kineske kompanije.
Dodatni je problem to što je pad cena pratio i pad kvalitete, pa se sada na globalnom nivou cela industrija bori sa velikim povećanjem kvarova i pada efikasnosti panela.
Kao dodatak na tu situaciju stigla je i kriza u Evropi, koja je mnoge države naterala da redefinišu svoje nekada vrlo bogate subvencije za solarnu energiju.
