Izvor: Politika, 05.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gazde nemaju za rate
Zbog krize, novi vlasnici preduzeća od Agencije za privatizaciju traže odlaganje plaćanja dospelih obaveza
Finansijska kriza polako kvari račun kupcima preduzeća iz procesa privatizacije. Neki od njih već imaju teškoće u ispunjavanju obaveza, bilo da se radi o plaćanju dospele rate kupoprodajne cene ili o obavezama investiranja u preduzeće. Zato od Agencije za privatizaciju traže da im odloži ispunjenje obaveza.
– Taj broj još nije veliki i za sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je stiglo šest takvih zahteva. Kupci su počeli da nam se obraćaju u novembru i decembru za obaveze koje stižu u prvom tromesečju ove godine. Sva je prilika da se broj zahteva neće na ovome završiti – kaže Vladimir Cvetković, zamenik direktora Agencije za privatizaciju.
U takvim slučajevima, praksa Agencije bila je da se kupcima izađe u susret i da im se da naknadni rok za ispunjenje ugovorne obaveze. Tek onda „sledi” pretnja raskidom ugovora, s ciljem da preduzeće ipak dobije novog vlasnika, da se on održi, a preduzeće nastavi da radi. Raskid ugovora bi bio najlakši deo posla, međutim dalja sudbina preduzeća ostaje neizvesna. Pogotovo u sadašnjim privrednim prilikama, kada je sasvim jasno da ova 2009. godina neće biti povoljna za ponovnu prodaju preduzeća. Inače, posle raskida ugovora, kapital preduzeća se prebacuje Akcijskom fondu, a njihov poverenik upravlja preduzećem i sprema ga za ponovnu prodaju.
U poslednje vreme novi vlasnici imaju teškoća s otplatom pete i šeste rate jer im banke ne izlaze u susret. Nedavno je, kažu u Agenciji za privatizaciju, raskinut kupoprodajni ugovor za jedno subotičko preduzeće čiji vlasnik nije mogao da plati poslednju, šestu ratu od 300.000 dinara. Pri tom, on je ispunio sve druge obaveze – kontinuitet poslovanja, socijalni program, investicije.
Jedan od najnovijih primera lošeg gazdovanja preduzećem je, svakako, i pančevačka „Azotara” u kojoj radnici mesecima ne primaju plate, a srpsko-litvanski konzorcijum je bez saglasnosti Agencije otuđio veći deo imovine nego što to zakon dopušta. Njima je naloženo da na račun subjekta privatizacije uplate oko deset miliona evra, i to u tri jednake rate do kraja naredne godine. Prva rata je dospela s poslednjim danom prošle godine, a kontrolori Agencije juče su bili u „Azotari” da provere da li je to i učinjeno.
Na pitanje o daljoj sudbini pančevačke fabrike za proizvodnju mineralnih đubriva Cvetković i njegovi saradnici iz sektora za kontrolu izvršenja ugovora nerado odgovaraju. „Azotarini” dugovi za gas su veliki jer je on i komponenta za pravljenje veštačkog đubriva i energent. Fabrika je i pre prodaje imala iste probleme s plaćanjem gasa. Svake godine mesecima nije radila, međutim radnici su primali zarade. To sada nije slučaj, a obaveza njihove isplate za nove vlasnike ne postoji jer nije deo kupoprodajnog ugovora, što je slučaj kod drugih tenderskih ili aukcijskih prodaja. U Agenciji kažu da je to propust njihovog sindikata.
Od početka privatizacije u Srbiji je raskinuto 397 kupoprodajnih ugovora, što je 17 odsto svih prodaja. Taj broj nije mali, saglasan je Cvetković, uz opasku da se on sada, na kraju, povećava srazmerno smanjenju uspešnih prodaja. U zemljama u tranziciji u proseku čak petina prodaja bila je problematična. Nijedan razlog poput neplaćanja rate ili neulaganja ili prekida kontinuiteta poslovanja nije dominantan kod raskinutih ugovora jer, često, jedan razlog vuče i druge.
Podaci pokazuju da su neuspešnije bile prodaje na aukcijama od onih tenderskih kod kojih je raskinuto 15 ugovora. Pri tom, u nekoliko tenderskih prodaja vlasnik nije ni ušao u posed jer je potpisao ugovor, a nije platio kupoprodajnu cenu. Tako je bilo i u slučaju dva tendera za RTB „Bor”, ponovljenim tenderima za IMT i „29. novembar” iz Subotice. Inače, sve propale tenderske prodaje su dobro poznate –
„Putnik”, „Župa”, „Mitrovačka industrija ventila”, „Magnohrom”, ali i neke aukcijske kao u slučaju Pančevačke ili Niške mlekare.
Onima koji su preduzeća narodski rečeno upropastili ne pruža se šansa da kupe još neko preduzeće, a nemaju pravo ni na povraćaj kupoprodajne cene. Otuda se, verovatno, i sami vlasnici trude da ispune ugovor.
Iz iskustva kontrolora Agencije, uzrok raskida kupoprodajnih ugovora nije loša namera kupca, mada ima i takvih primera sa „isisavanjem” kapitala firmi, već precenjivanje mogućnosti i nesnalaženje. Novi vlasnici se suočavaju i sa mnogo obaveza: plaćanje kupoprodajne cene, dugovi, investicije, prema zaposlenima.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 06/01/2009]
