Izvor: B92, 20.Maj.2015, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gazde daju mrvice za radničke plate
Troškovi radne snage u ukupnim troškovima poslovanja u Srbiji iznose oko 33 odsto, što je znatno manje od razvijenih zemalja, gde to učešće dostiže i 64 odsto.
Takav primer postoji u Holandiji, izjavila je za "Dnevnik” prof. dr Živka Pržulj s Beogradske bankarske akademije.
Ona je rekla da u većini firmi ne postoje jasni kriterijumi za merenje učinka zaposlenih, već te kriterijume proizvoljno određuju menadžeri ili vlasnici.
"To znatno demotiviše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zaposlene koji korektno rade i žele da njihov rad bude nagrađen", navela je dr Pržulj.
Tajna iza koje se krije moć
"U Srbiji su zarade najčešće tajna iza koje se krije moć, voluntarizam i favorizovanje pojedinaca, tako da zaposleni često ne znaju na osnovu kakvih kriterijuma im se obračunavaju primanja", upozorila je dr Živka Pržulj. U Srbiji primarnu odgovornost za raspodelu zarada imaju menadžeri (po istraživanju CRANET instituta iz Velike Britanije čak 73 odsto, za razliku od, na primer, Mađarske, gde menadžeri na zarade utiču s 58 odsto učešća).
Ona je naglasila da je dobar sistem zarada od izuzetnog značaja, kako za poslodavce, tako i za zaposlene.
"Ciljevi dobrog sistema zarada mogu se klasifikovati u tri grupe: efikasnost, jednakost i pridržavanje zakonskih okvira", navela je Živka Pržulj uoči regionalne HR (ljudski resursi) konferencije o zaradama i modelima nagrađivanja, koja će biti održana u Beogradu 28. i 29. maja. – Zaradama i modelima nagrađivanja pristupalo se uglavnom kao pravu zaposlenih u skladu sa zakonskim odredbama i kolektivnim ugovorima na sasvim pojednostavljen način, koji je zasnovan na koeficijentu u odnosu na cenu rada, školskoj spremi ili diskrecionom pravu poslodavca da ugovori visinu zarade sa zaposlenim pojedinačno.
Posledice takvog načina kreiranja sistema zarada izražene su u vidu niske produktivnosti, slabe konkurentnosti i visokih troškova rada preduzeća, ali i nezadovoljstva i apatije zaposlenih, koji rade za male i neredovne plate.
Profesorka Pržulj je precizirala da se u Srbiji zarade utvrđuju uglavnom kao fiksna (nepromenjiva) kategorija na osnovu zakonski definisanih minimalnih pretpostavki (najčešće utvrđenih koeficijenata i školske spreme) i beneficija kao zakonske kategorije. Nedavno istraživanje na uzorku od 208 ispitanika pokazuju da je takva praksa prisutna u više od 60 odsto preduzeća u Srbiji.
"Po nedavno objavljenim podacima, u Srbiji oko 650.000 zaposlenih prima platu sa zakašnjenjem, a oko 50.000 ne prima platu gotovo nikako. Svega oko 170.000 zaposlenih u privatnom sektoru prima platu na vreme u dan. Visoka plata ne obezbeđuje bezuslovno visoku motivaciju, ali suviše mala i nesigurna plata utiče na apatiju i nemotivisanost zaposlenih, a zarada ispod egzistencijalnog minimuma ne može obezbediti posvećenost i produktivnost zaposlenih", primetila je Živka Pržulj.
Inače, po poslednjim uporedivim podacima, na prostoru nekadašnje Jugoslavije u januaru su najveću prosečnu neto platu od 1.002,85 evra imali zaposleni u Republici Sloveniji, a najmanju u Srbiji – 326,42 evra. Posle Slonenaca, koji su jedini s prosečnom platom zaposlenih koja je prešla 1.000 evra, na listi su zaposleni u Hrvatskoj s prosečnom isplaćenom platom od 5.656 kuna (742,46 evra). U Crnoj Gori je 482 evra, u Bosni i Hercegovini 828 KM (423,35 evra), a u Makedoniji 22.407 denara (357,82 evra).
