Izvor: Politika, 08.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gazda šije, ljubavnica pere pare
Slučaj jednog srpskog biznismena koji se navodno bavio proizvodnjom, pa je čak prijavljivao i kašnjenje uvoznih sirovina. – Godišnje se otvori do 70 sumnjivih slučajeva pranja novca, kaže direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić
Jedan ovdašnji „biznismen” se dosetio da sa tri sina osnuje četiri preduzeća za – proizvodnju, usluge, uvoz i izvoz. Otac je bio bos za „holding” porodične „manufakture”, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naslednici su bili direktori preduzeća. Navodno su šili neke artikle i za to uvozili materijal, rajsferšluse i ostale proizvode za doradu kako bi prikrili da trguju robom koju su prodavali i za keš. Razvili su čitav sistem, pa su za fiktivni uvoz plaćali u banci u inostranstvu, a na osnovu izvoza otvorili račune u domaćoj, među kojima i namenski za privatizaciju. Tim parama su kupili tri lokala i malu fabriku.
Svi poslovi su imali urednu prateću dokumentaciju. A da bi izgledali kao potpuno legalna kompanija, čak su i prigovarali zbog kašnjenja robe. Tako stečene pare su držane na raznim ličnim računima: gazde, sinova, rodbine, ali i ljubavnice šefa „holdinga”. Kada su ušli u trag porodičnom kriminalu, poreski organi i sud su blokirali 700.000 evra. Jedino se izvukla ljubavnica koja je već oprala (potrošila) svojih 150.000 evra.
Ovo je samo jedan od srpskih „recepata” za bogaćenje na nezakonit i kriminalan način koji je juče naveo Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca. Po njegovim rečima, svake godine se u Srbiji otvori 60 do 70 predmeta sumnjivih slučajeva pranja novca. Međutim, preciznih podataka o tome koliko je do sada blokirano tako stečenog novca nema. To je pre svega pitanje za sudove.
– Samo u 2008. godini bilo je gotovo 2.900 prijava sumnjivih gotovinskih transakcija, a otvoreno je više od 70 predmeta – rekao je Vujičić.
Ti podaci možda ukazuju na nesrazmeran odnos između prijavljenih i otvorenih slučajeva, ali je to, kako je objasnio, samo privid, jer se veliki broj transakcija odnosi na samo jedan predmet, a registruje se i dosta „nekvalitetnih” prijava.
Uprava za sprečavanje pranja novca je u saradnji sa poreskom policijom od 2007. godine do sada razotkrila da je samo preko takozvanih fantomskih firmi utajeno oko 15 miliona evra poreza. U Srbiji, prema rečima Vujičića, najveći broj pokušaja pranja novca (koji je stečen kriminalnim poslovima i na različite načine se ubacuje u legalne tokove) jeste u privatizaciji, u poslovima sa nekretninama, prilikom otvaranja ugostiteljskih objekata....
U Srbiji se prema podacima MMF-a i drugih međunarodnih institucija godišnje opere oko milijardu evra, što je oko pet odsto BDP-a. Uprava za sprečavanje pranja novca, kako je istakao, pre svega deluje preventivno a ima i ovlašćenja da obveznicima (banke, menjači, investicioni fondovi, društva za osiguranje, preduzeća za reviziju) izda nalog za privremeno odlaganje izvršenja transakcije, zatim da da nalog obvezniku da prati transakcije po računu tri meseca uz mogućnost produženja do šest meseci i drugo. Zakon o sprečavanju pranja novca, inače, zabranjuje plaćanja u kešu iznad 15.000 evra, kao i kupovinu nekretnine u gotovini iznad 15.000 evra, već je neophodno da se te transakcije evidentiraju preko banaka. Često se dešava da građani koji prodaju stan, „razbijaju” veću sumu na manje iznose i uplaćuju je na račune u više banaka, a motiv za takvo ponašanje je samo neosnovani strah građana od eventualnih kazni.
Na panelu „Sve što ste želeli da znate o procesu pranja novca, ali ste se bojali da pitate”, novinari nisu dobili odgovore na neka od pitanja, jer su, kako je objašnjeno, zahtevali saopštavanje službenih podataka ili bi bili neprecizni. Interesovalo ih je koliki je iznos gotovine koji je u dosadašnjem sedmogodišnjem radu Uprave sprečen da se opere, da li Uprava ima podataka koliko je firmi u privatizaciji kupljeno opranim novcem, da li se zna broj ljudi koji su sa kapitalom stečenim kriminalnim radnjama osnovali ofšor kompanije, koliko je slučajeva procesuirano i dobilo sudski epilog...
B. Dumić
[objavljeno: 09/07/2009]
