Izvor: B92, 20.Jul.2010, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gastarbajterske devize kao spas
U Moldaviji i Tadžikistanu priliv novca iz inostranstva čini više od trećine bruto društvenog proizvoda. Slično je i u Srbiji. Međutim, sada je kriza...
Novac gastarbajtera godinama je spašavao njihove porodice koje žive u našoj zemlji.
Prema podacima Svetske banke, od 2004. godine iz inostranstva je u Srbiju uplaćeno oko 30 milijardi dolara. Vlada u Srbiji se takođe zalaže da građani što više investiraju u rodnoj zemlji.
Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << korupcija i siva ekonomije su za takva ulaganja još uvek velika prepreka, ističe Milorad Matić, vlasnik fabrike aviona „Aero-East-Europe" u Kraljevu.
„Ja sam došao, ali sam svestan da sam pogrešio. Došao sam i nisam pogrešio što se tiče srca, tu sam sa ženom, decom i ostalom familijom" ali finansijski sam pogrešio. Bolje bih prošao u nekoj drugoj zemlji nego ovde", kaže on.
U fabrici aviona „Aero-East-Europe" danas je zaposleno 25 mehaničara i inženjera. Vlasnik fabrike je tridesetsedmogodišnji Milorad Matić, koji je fabriku otvorio novcem zarađenim u Italiji i Nemačkoj, gde je oko 20 godina bio gastarbajter. Kao i brojni drugi Srbi, koji žive i rade u Italiji, Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, i Milorad je neprestano novčano pomagao svoju porodicu i prijatelje.
„Koliko pomažu naši ljudi i dijaspori? Mnogo, šalju pare porodicama, mnogo porodica bi bilo na ivici egzistencije da ne stižu te pare, a Vestern Union i razne banke uzimaju proviziju na svaku tu kintu koja stigne. A ovde svako hoće nešto da zida", objašnjava on.
Širom Balkana izgrađeno je bezbroj porodičnih kuća. novcem onih koji su otišli na dugogodišnji rad u inostranstvo. „Polazimo od toga da se najveći deo novca šalje najsiromašnijim porodicama, onima koji su najugroženiji. Slanjem te novčane pomoći, gastarbajteri su imali veoma važnu ulogu u zbrinjavanju njihovih siromašnih porodica", kaže Marko Nantovaneli, šef biroa Svetske banke u Sarajevu.
Svetski eksperti navode da novac koji radnici iz inostranstva šalju rodbini u Bosni i Hercegovini iznosi preko 15 odsto bruto društvenog proizvoda. Prošle godine ta suma je bilo preko 2,5 milijarde dolara.
Ipak, Svetska ekonomska krize je doprinela da mnogi radnici u inostranstvu u poslednje vreme sve manje novca šalju u zavičaj. Transferi su tako 2009. godine bili čak 20 odsto manji nego proteklih godina, što je snažno otežalo ekonomski položaj u mnogim zemljama, pa i u Srbiji.
