Izvor: Blic, 25.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gasna komora za privredu
Preduzeća u Srbiji će za gas potrošen u prvoj polovini oktobra plaćati oko 25 odsto više nego u septembru. Cena kubnog metra za industriju trenutno prelazi pola evra, tačnije iznosi između 45 i 50 dinara, u zavisnosti od distributera. To znači da je cena za industriju veća nego za domaćinstva, čak i posle poskupljenja od 60 odsto. Na pitanje da li je takav odnos logičan, direktor komercijalnih poslova „Srbijagasa" Dragan Vučur najavljuje da će, primenom novog tarifnog sistema, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << cena gasa potrošenog nakon 15. oktobra biti niža za petinu.
Domaći privrednici naježili su se od računa koji im je stigao za prvih 15 dana ovog meseca. S obzirom na probleme koji pogađaju svetsku ekonomiju, a za koje se svi nadaju da će nekako zaobići Srbiju, veći trošak u ceni proizvoda ih je samo dodatno zabrinuo. Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, koja važi za središte novih investicija u Srbiji poslednjih godina, kaže da je 30 grinfild investitora u svojim kalkulacijama i biznis planovima računalo na nižu cenu gasa. S trenutnim iznosom, kako ukazuje, cela vojvođanska privreda je u velikom problemu.
Za razliku od cene za domaćinstva i toplane, cena gasa za privredu, na koju otpada nešto manje od 60 odsto ukupne potrošnje, i do sada je formirana tržišno, tj. usklađivana je sa uvoznom cenom i menjana je na svake dve nedelje odlukom Upravnog odbora „Srbijagasa" i uz saglasnost Vlade. Tako je početkom godine, kubni metar koštao oko 30 dinara, a sada staje i 50 dinara.
Dragan Vučur, komercijalni direktor „Srbijagasa", kaže da će primenom nove metodologije i tarifnog sistema cena gasa biti niža. Iako precizna računica još nije napravljena, on tvrdi da bi cena trebalo da bude niža za petinu. To će, međutim, važiti samo za ona preduzeća na distributivnoj mreži kojima gas isporučuje to javno preduzeće. S obzirom na to da je „Srbijagas" jedini prodavac gasa na veliko, ostalih 36 distributera će ga kupovati po takođe nižoj ceni, ali neće biti u obavezi da ga po nižoj ceni i prodaje.
To je, kako objašnjavaju u Agenciji za energetiku, zato što je jedino „Srbijagas" dobio potvrdu da su njihove cene obračunate u skladu sa tarifnim sistemom za transport i distribuciju prirodnog gasa. I zbog toga imaju obavezu da se toga i pridržavaju. Ostalih 36 distributera, od kojih osam nema ni licencu za obavljanje te delatnosti, tek treba Agenciji da dostave svoje troškovnike. Do tada mogu da formiraju cene kako žele, odnosno i sa maržama od 40 i više odsto. Zanimljivo je da rok u kojem su obavezni da Agenciji dostave svoje računice ne postoji i da se u regulatornom telu za energetiku samo nadaju da će oni to učiniti do kraja godine. Pojedini distributeri su, kako navode, svoje kalkulacije već dostavili.
U tri distributivna preduzeća za „Novac" su rekli da još nisu dobili cenu gasa koja će se preduzećima fakturisati od 15. oktobra, ali ističu da je cena za godinu dana porasla za više od 50 odsto. U preduzeću „Novi Sad gas" kažu da su u januaru kubni metar gasa privredi prodavali po 30,3 dinara, u septembru po 39, a u prvoj polovini oktobra 47,6 dinara. Direktor inđijskog „Ingasa", Željko Trbović, ističe da je uz maržu od svega 10 odsto, cena za prve dve nedelje ovog meseca dostigla 50 dinara, a da još nema najavu iz „Srbijagasa" kolika će biti nova cena. Trbović upozorava na to da će se poskupljenje gasa odraziti na cene svih proizvoda u čijoj proizvodnji on učestvuje. U jednom od većih distributera u zemlji navode da je za samo mesec dana cena porasla sa 36,4 na 45 dinara.
Ubuduće tajna
Komercijalni direktor „Srbijagasa" najavljuje da će i u Srbiji cena po kojoj distributeri ugovaraju prodaju gasa velikim potrošačima biti tajna. U većini zemalja u regionu to je već praksa, koja je u skladu sa regulativom Evropske unije. „Za dva identična kupca, cena uopšte ne mora da bude ista i predmet je dogovora distributera i konkretnog kupca", objašnjava naš sagovornik. Vučur kaže da je i u Srbija u toku taj proces koji će omogućiti da se bira distributer gasa od koga će se kupovati. Od 1. januara ove godine to pravo imaju svi potrošači osim domaćinstava koja će tu mogućnost dobiti od 2015. godine.
Ima spasa i od cene gasa
Da odbrane od visoke cene gasa ima pokazuje primer bečejskog „Sojaproteina" koji je prelaskom na obnovljive izvore energije, tačnije biomasu, godišnje troškove smanjio za dva miliona evra. Branislava Pavlović, direktorka bečejskog preduzeća, kaže da još jedino sušare na gas, ali da se planira da i za taj deo proizvodnje pronađu jeftiniju alternativu. Da je nastavljeno sa korišćenjem gasa u celom proizvodnom ciklusu, „Sojaprotein" bi po sadašnjoj ceni izdvajao pet miliona evra godišnje samo za gas, istakla je Pavlovićeva.
PKS: Za industriju će biti jeftinije
Novom metodologijom obračuna cene gasa, koja važi od 15. oktobra, stanovništvo će plaćati skuplji gas, ali će za industriju ovaj energent biti čak i jeftiniji. Kako je za „Novac" rekao Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, do sada je privreda snosila teret socijalne politike time što je plaćala veću cenu, ali primenom nove metodologije obračuna, realnu cenu će morati da plaća i stanovništvo.
Cena gasa je poslednji put za široku potrošnju promenjena u aprilu 2007. godine. Iako je cena gasa rasla istom dinamikom kao i nafte, za domaćinstva se ona nije menjala do sada. Troškove tog popusta građanima snosila je privreda. Od 15. oktobra svi će plaćati cenu po kojoj nabavljamo gas, navodi Petrović, dodajući da će primenom novog tarifnog sistema cena gasa za privredu biti čak dinar jeftinija.
„Umesto dosadašnja 34 dinara po metru kubnom, oni kvalifikovani potrošači koji su trošili preko 50.000 kubnih metara gasa plaćaće 33 dinara, bez PDV-a. Po istoj toj metodologiji stanovništvu će skočiti cena sa 21 dinara na 34 dinara, isto bez PDV-a", kaže Petrović.
Govoreći o velikoj uvoznoj ceni gasa, Petrović kaže da na nju veoma utiče i neujednačena potrošnja gasa. Zimi trošimo više, a gas je tada najskuplji zbog opterećenosti transportnih kapaciteta. Rešenje za ovaj problem bi bila izgradnja podzemnog skladišta gasa.
„Kada bismo imali skladište, mogli bismo da se dogovorimo o kupovini gasa, tako da nam distributer prodaje istu količinu u toku cele godine, što bi automatski značilo i nižu cenu. Preko leta bismo višak gasa skladištili i uz pomoć njega 'peglali’ vršnu potrošnju tokom zime", kaže Petrović.
Ljubinko Savić, samostalni savetnik u istom udruženju, kaže da u takozvane tarifne potrošače, koje će pogoditi poskupljenje od 60 odsto, spada skoro polovina potrošača.
Oko 25 odsto potrošača čini industrija i ona će imati čak smanjenje, 32 odsto potrošača čine daljinski sistemi grejanja - toplane. Ostatak od 43 odsto čine takozvani tarifni potrošači koji će osetiti ovo poskupljenje. U tu grupu ulaze domaćinstva koja čine 12 odsto ukupnih potrošača, a ostatak od 31 odsto čine mala i srednja privreda koja su trošila ispod 50.000 kubika i nisu ulazila u krug kvalifikovanih kupaca gasa. Preko njih će i deo privrede znatno da oseti ovo poskupljenje.
Inače, ako se uporedi cena gasa kod nas sa cenom u zemljama okruženja, u PKS kažu da je gas jeftiniji samo u Rumuniji i Hrvatskoj, koje imaju sopstvenu veliku proizvodnju, dok je cena u ostalim zemljama ista ili skuplja.
M. L.
Struktura potrošnje gasa
Potrošači % potro{nje
Industrija 25
široka potrošnja 4
- Domaćinstva 12
- Javne ustanove, MSP 31
- Toplane 32
Izvor: PKS
.jpg)
