Izvor: BKTV News, 05.Jan.2012, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gašenjem srpskih banaka u dužničko ropstvo?
Dok su građani, privreda i država zarobljeni u finansijskom glibu nelikvidnosti i grcaju u dugovima, jedino bankarski sektor u Srbiji može aktuelnu krizu da „knjiži“ kao veliki uspeh. Banke iz zapadnih zemalja uspele su da krizni momenat u Srbiji potpuno preokrenu u svoju korist, jer je preokupacija novcem prisutnija nego ikada. Kod njih zajmi država za finansiranje budžetskog deficita, lokalna samouprava za finansiranje tekuće likvidnosti, javna preduzeća za pokrivanje gubitaka i >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << isplate plata, privreda da bi predupredila stečaj, a građani radi pukog preživljavanja. Za prvih šest meseci 2011. godine, 25 banaka koje posluju na tržištu Srbije, pre oporezivanja, ostvarilo je dobit od 17,8 milijardi dinara, što je za 17 odsto više nego u odnosu na isti period 2010. godine.
Na rast aktive i dobiti banaka direktno utiču zelenaške kamatne stope i značajna kreditna aktivnost bankarskog sektora u Srbiji. Da je tako, govori podatak NBS-a da je ukupna kreditna aktivnost banaka u 2010. godini iznosila 1,278 milijardi, zatim u 2009. godini 1,685 milijardi, da bi na dan 30. juna 2011. godine dostigla 1,721 milijardu dinara. Zaduživanje države, privrede i stanovništva se iz meseca u mesec kreće munjevito, pa je tako od aprila do kraja juna 2011. godine, kreditna aktivnost banaka uvećana za 33 milijarde, odnosno dostigla je rekordan iznos od 1,721 milijardi dinara. Ko se u Srbiji, za svega tri meseca, zadužio za 33 milijarde? To su privatna, odnosno javna i druga preduzeća sa 3 milijarde (duguju 940 milijardi), stanovništvo za 18 milijardi (duguje 513 milijardi), druge finansijske organizacije za 4 milijarde i neprofitne institucije za 11 milijardi. Od ovih plasmana javni sektor je umanjio svoja dugovanja za 3 milijarde, ali potraživanje banaka od tog sektora iznosi 210 milijardi dinara.
Zapadne banke u Srbiji na najbrutalniji način su zloupotrebile aktuelni trenutak za „dranje kože s leđa“ i „šišanje“ svojih klijenata, bez obzira da li je reč o državi, privredi ili stanovništvu.
Prema rezultatima istraživanja, Srbija je sa prosečnim kamatama za stambene kredite od 5,82 odsto, zemlja sa najvećim bankarskim kamatama u Evropi, gde je prosečna kamatna stopa za ovu vrstu kredita 3,26 odsto. Ista je situacija i sa investicionim kreditima, koji u evrozoni beleže prosečnu kamatnu stopu od 2,93 odsto, a u Srbiji čak 7,89 odsto.
Da je domaća i svetska ekonomska kriza, kao izgovor za visoke kamatne stope, poslužila bankama u Srbiji, govore brojke koje datiraju iz vremena pre nego što je kriza zahvatila finansijsko tržište. Tokom 2006. godine, prosečna kamatna stopa na kratkoročne kredite u evro valuti iznosila je u Srbiji oko 19,6 odsto. U isto vreme, susedna Rumunija je imala kamatne stope od 6,5 odsto, Hrvatska 5,24 odsto, Bugarska 6,76 odsto itd. Kada su u pitanju kratkoročni krediti, visina prosečne kamate u Srbiji 2006. godine kretala se oko 11 odsto, dok je kod Hrvata bila 5,19 odsto, u Bugarskoj 7,95 odsto, Rumuniji 8,1 odsto itd. Dakle, u kontinuitetu banke sa Zapada „šišaju“ građane Srbije, samo što, u periodu od 2008. do 2011. godine, za takvo „šišanje“ koriste famoznu svetsku krizu kao argumenat koji jednostavno nije utemeljen. Prava istina i suština problema je u tome što punih 10 godina režim u Srbiji, odnosno Narodna banka Srbije, svojim merama i potezima pruža podršku zelenašima sa Zapada, ne štiteći pritom interese građana i privrede Srbije.
Nekoliko faktora utiče na visinu kamatne stope na bankarskom tržištu svake države i banke se često pozivaju na te parametre. Naime, visina kamate zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstava obezbeđenja naplate potraživanja, uslova na tržištu, konkurencije, stope inflacije, kao i kreditnog rejtinga zemlje. Na bazi ovih makroekonomskih kretanja Izvršni odbor Narodne banke Srbije utvrđuje visinu referentne kamatne stope, koja je parametar na osnovu kog poslovne banke određuju svoje kamatne stope. Izvrni odbor NBS doneo je, 10. novembra 2011. godine, odluku da smanji referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto procentnih poena, tako da ona iznosi 10 odsto. Međutim, ovako visoka referentna kamatna stopa i dalje je alarmantna i istovremeno pogoduje i državi i zapadnim bankama, a šteti srpskoj privredi i građanima. Visokom referentnom kamatnom stopom centralna banka pokušava da veštački održi kurs i inflaciju, ali i da bez problema rasproda što više državnih hartija od vrednosti, iz kojih se finansira deficit budžeta.
Dok se to sve dešava u Srbiji, avgusta 2008. godine, najveća referentna kamatna stopa Evropske centralne banke, u momentu najdublje krize, iznosila je maksimalnih 4,25 odsto. Vremenom je postepeno opadala, da bi, u martu 2009. godine, došla na nivo od 1,5 odsto, i danas je skoro sedam puta manja nego u Srbiji.
Reformu bankarskog sektora, koji danas broji „armiju“ od 29.925 zaposlenih, nakon 2001. godine sproveo je lider G17 plus Mlađan Dinkić i njen smisao je da cela Srbija, deset godina kasnije, postane rob u kandžama 21 strane banke. Dinkić je domaće banke uspešno likvidirao, a domaće finansijsko tržište kapitala prepustio bankama iz Italije, Austrije, Amerike, Francuske, Grčke, Nemačke, Belgije...
Izvor: Ivan Ninić; Fond strateške kulture
Tweet
