Izvor: Blic, 16.Nov.2015, 15:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gas je energent budućnosti

Potrošnja prirodnog gasa u Srbiji narednih godina ubrzanije će rasti, a procene rezervi prirodnog gasa ukazuju da će ga biti dovoljno za narednih 100 godina.

Stručnjaci ukazuju da će gas biti energetski izvor 21. veka ali i ekološki najprihvatljivije konvencionalno gorivo. Kako se ističe u Strategiji dugoročnog razvoja energetike Srbije u periodu do 2020. godine, sa vizijom do 2050. godine, usklađeni razvoj energije, ekonomije i ekologije prirodnom gasu daje prednost u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosu na druga konvencionalna goriva. Zato se gas smatra energentom u ekspanziji, odnosno energentom 21. veka.

Prirodni gas uz ugalj i ostala čvrsta goriva, jedini je primarni oblik energije koji se, uz elementarnu pripremu, može neposredno upotrebljavati. Svi ostali oblici energije (sirova nafta, vodena snaga, nuklearno gorivo i sl.) moraju se transformisati u pogodnije oblike (derivate nafte, električna energija, vodena para ili vrela voda). To zahteva gradnju postrojenja za energetske transformacije, uz određene gubitke i velike investicije. Zbog toga je opravdano nastojanje da se što više prirodnog gasa neposredno upotrebljava.

Neposrednom upotrebom prirodnog gasa u domaćinstvima se može zadovoljiti od 80 do 85 odsto energetskih potreba (grejanje prostorija, kuvanje, priprema tople vode). Upotrebom gasa u pojedinačnim ložištima za grejanje postiže se veća efikasnost nego upotrebom vrele vode iz toplana i kotlarnica. U poređenju sa centralnim toplovodnim sistemima, razvođenje prirodnog gasa distributivnom mrežom ima i drugih prednosti manje investicije, jer nije potrebna izgradnja toplana i kotlarnica, gasna mreža je jeftinija od vrelovodne, koja mora biti toplotno izolovana i mora imati toplotni vod. Upotreba prirodnog gasa, takođe, ima i prednost što se njime minimalno zagađuje okolina. Prirodni gas ne sadrži zagađivače, pa se njegovim sagorevanjem dobija samo ugljen-dioksid i vodena para.

U Srbiji se koristi prirodni gas druge grupe (postoje četiri grupe gasovitih goriva, a zemni gasovi iz prirodnih nalazišta, bogati metanom, spadaju u drugu grupu) iz Rusije (Sibira) i iz Banata. Prirodni gas se uvozi preko Mađarske, (ulaz kod Horgoša), a u toku je izgradnja priključka iz Bugarske. Srbija ima dve interkonekcije sa drugim gasovodnim sistemima (po jednu ulaznu i izlaznu tačku), a to su gasovodi Mađarska-Srbija (Kiškundorožma) - ulazna tačka i Srbija - Bosna i Hercegovina (Zvornik) - izlazna tačka. Obe interkonekcije su deo transportnog sistema Javnog preduzeća „Srbijagas“.

Kako pokazuje izveštaj Agencije za energetiku, u 2014. godini ulazni neprekidni kapacitet na granici sa Mađarskom od 540.000 kubnih metara po času (13 miliona kubnih metara u danu) bio je prosečno iskorišćen 36,5 odsto. Treba pak imati u vidu i da je potrošnja prirodnog gasa sezonski izrazito neravnomerna i da je iskorišćenost kapaciteta znatno niža u letnjim mesecima.

Novi priključci

Dužina distributivne mreže od 2010. do 2014. godine povećana je 12,6%, na 16.363 kilometara (bez priključaka), čime su stvoreni uslovi za priključenje novih kupaca. Najveći deo povećanja dužine mreže u 2014. bio je kod JP “Srbijagas”, koji sada poseduje oko 46 odsto ukupne distributivne mreže.

Najveća dnevno preuzeta količina u transportni sistem na granici sa Mađarskom u toku 2014. je iznosila 10,61 miliona kubnih metara u danu, od kojih je 9,36 miliona kubnih metara po danu bilo za kupce u Srbiji, a 1,25 miliona za potrebe BiH. Potrošnja prirodnog gasa u Srbiji, i kada su u pitanju domaćinstva i industrija, narednih godina ubrzanije će rasti, ocena je stručnjaka.

Do porasta potrošnje prirodnog gasa u narednim godinama moglo bi doći nakon ublažavanja posledica opšte ekonomske krize, navodi Agencija za energetiku.

- Stope rasta će svakako zavisiti i od cena gasa. Rast potrošnje će biti podstaknut i izgradnjom novih distributivnih mreža u do sada negasifikovanim područjima. Za industriju s velikom potrošnjom prirodnog gasa, pre svega kod industrije koja koristi prirodni gas kao sirovinu, potrošnja prirodnog gasa će zavisiti od cene prirodnog gasa i efikasnosti industrije - objašnjava se u izveštaju Agencije za energetiku.

U situaciji rastućeg tržišta bitna je i sigurnost snabdevanja ovim energentom, a ona je značajno povećana aktiviranjem rada podzemnog skladišta Banatski dvor, s kapacitetom istiskivanja od pet miliona kubnih metara dnevno. Takođe, u toku su pripreme za izgradnju interkonektora s Bugarskom, na bazi sporazuma o izgradnji gasovoda Niš - Dimitrovgrad - Sofija, koji će značajno doprineti povećanju sigurnosti snabdevanja.

Za povećanje sigurnosti snabdevanja biće značajno i povezivanje s gasovodnim sistemima drugih okolnih zemalja, pre svega onim zemljama koje imaju visoko razvijenu gasnu infrastrukturu, Rumunijom i Hrvatskom.

Nastavak na Blic...